РАЗИГРАНА и весела, лепа глумица Ивана Дудић не крије тајну зашто јој очи заблистају сваки пут када прича о свом животном позиву - глуми. То је за њу највећа срећа и дар, те у разговору за "Новости" истиче да је реткост да се неко бави оним што је студирао и што воли. Гледамо је у три серије: "Ургентни центар", "Убице мог оца" и "Истине и лажи", док четврту "Сенке над Балканом" Ивана снима.

- Заправо тренутно радимо и "Истине и лажи". Како снимамо свакодневно од јутра до мрака, ништа ми то не пада тешко, али није ми лако да се "пребацујем" из серијала "Истине и лажи" у "Сенке над Балканом" и обрнуто. Будући да играм и представе, све уме да буде мало напорно - открива нам Ивана не скидајући осмех са лица, док се стрпљиво на почетку нашег разговора слика за знатижељним обожаваоцима.

Некадашња балканска краљица магије навикла је на "фанове", будући да је од малих ногу делила сцену са оцем Драгославом Дудићем Дудинијем, те својом магијом и триковима очаравала публику. На питање да ли јој смета што јој стално неко прилази, каже да се привикла, те да је све у реду док год јој се људи пристојно обраћају.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Ивана Дудић: Још чувам кеца у рукаву

Чињеница да тренутно игра неколико рола врло је радује, јер може да се покаже у различитом светлу.

- Серије су скроз другачије жанровски, али је екипа свуда добра. Прихватили су ме. Само што ме колеге зезају да не силазим са ТВ-а - каже Ивана.

У серијал "Истине и лажи" дошла је после позива на пробно снимање за ролу једног од главних негативаца и све је "кликнуло" како треба. Код бирања пројеката жанр јој није пресудан, јер је 27-годишњој Београђанки најважније с ким сарађује.

- Битно ми је ко режира, ко игра, те да је присутна здрава радна атмосфера. Да се зна када се ради, а када се шали. Иако снимања трају и по 12 сати, мени то не представља проблем. Осећам се веома почаствовано што се бавим овим послом. Ни за шта га не бих мењала - искрена је Дудићева.

Од рола у којима је гледамо, ближе су јој Наташа Бајић у "Ургентном центру" и Миланка Дракулић у серијалу "Убице мог оца"


- Њих две су сличне јер имају емотивне проблеме. Волим да тумачим такве ликове. Да сам нежна и добра. Док је Уна Радовић у "Истинама и лажима" потпуна супротност мени. Та жена руши све пред собом. Није да није пријатно, али некако то нисам ја.

* Шта вам је до сада био највећи изазов у каријери?

- Да оправдам поверење које сам добила од Наташе Дракулић и Гаге Антонијевића. У серијалу "Убице мог оца" играла сам сцену где је мој лик малтретиран и силован. Емотивно је било веома изазовно. Баш сам се озбиљно спремала. Ипак, било је лако играти, јер је добро написано. Са друге стране имала сам и прилику да докажем да то могу, иако сам млада глумица.

ВЕРУЈТЕ! * ШТА бисте пожелели читаоцима "Новости" у Новој години? - Пожелела бих им да верују! Шта год да замисле у новогодишњој ноћи да имају поверење да ће се остварити! Ја већ јесам и мени су се жеље испуниле!


* Како сте се осећали када сте добили прву улогу?

- Као када свако добије први посао. Рекли су ми да сам преко ноћи постала звезда, али ја сам од четврте године Академије радила помало, играла неке споредне, мале улоге. Тако сам стекла осећај о томе и упознавала сам се са целим овим светом. Имала сам среће да после факултета добијем прву улогу и тада сам се осећала као да сам освојила свет!

* Шта вас је привукло глуми?

- Тек пред крај средње школе сам се заинтересовала. С обзиром на то да сам се бавила мађионичарством, сцена ме је одувек привлачила, те је за мене логичан след био да пређем са мађионичарске на глумачку сцену.

* Како памтите период мађионичарства?

- Као неко безбрижно време. Залуђено сам као клинка гледала како тата изводи трикове. Мислим да ме је то јасно усмерило ка уметничкој страни. Дивно је када можеш некога да усрећиш - када изведеш трик и он се просто обрадује као дете - то је дар.

* Какве улоге прижељујете?

- Само да буде овако како је сада. Све се отвара само од себе. Добијам прилике да се покажем. Желим да наставим да радим лепе пројекте са добрим редитељима и колегама.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Магија девојачке руке

* Планирате ли и инострану каријеру?

- Играла сам већ у једном америчком филму главну улогу. Сада се монтира, а пошто је научна фантастика у питању, то је дуг процес, па се премијера очекује следећег септембра у Лос Анђелесу. Директан партнер ми је био Марко Илсо (серијал "Викинзи") - играм његову најбољу другарицу. Једну од улога тумачи и Џејмс Козмо. Дивно је радити са оваквим људима.


* Како је дошло до те сарадње?

- Сасвим случајно. Копродукција је код нас урађена јер се снимало у Хрватској на пет острва, због тога су ме и позвали. Једна канадска глумица је била у опцији, а одлучили су се за мене и оправдала сам поверење.

* У САД је активан покрет Me too, који говори о томе да у свету филмске индустрије постоји сексуално узнемиравање и злостављање. Да ли сте се ви некада суочили са тим?

- Мени се то никада није десило. Свакако, то јесте страшно, и не подржавам то, ја не знам шта бих урадила, како бих реаговала да се то мени деси. Не желим ни да замишљам. Ипак, нисам чула да код нас постоје примери уцењивања, злостављања и насиља.


* Играте и у позоришту.

- Играм у Београдском драмском позоришту две представе "Када су цветале тикве" и "Утопљена душа". У Установи културе "Вук Караџић" играм у делу "Импровизације" са целом својом класом. Жао ми је што не стижем да радим неке нове пројекте.

* По чему ћете памтити протеклу годину?

- Од децембра прошле године почела сам да снимам један серијал, па други, те се некако у том правцу све одвијало. Памтићу је по томе да је све било онако како треба, а сазнала сам и да ћу постати тетка. Све се некако заокружило.

* Како дочекујете празнике?

- Немам ништа одређено, шта се деси у току дана деси се. Али највише волим 1. јануар и "Улицу отвореног срца", томе се увек радујем, као дете.

ПРИСТУП ЈЕ НАЈВАЖНИЈИ

* ДА ли је за глумца најважнији таленат или је срећа пресудна?

- Незахвално је о томе говорити. Свакако да би уписао Академију мораш имати таленат, па ће те после професор усмеравати. Мислим да тако све почиње. Ипак, најважније је какав приступ имаш. Звучаће као клише, али ја сам заиста веровала у све ово и "не" као одговор није био опција. И ево где ме је тај став довео.