АНА БЕКУТА: Моја срећа има више дивних имена

И ОВЕ јесени, 25. октобра, Ана Бекута ће, у Сава Центру, својој публици поклонити ноћ прелепих песама, које већ деценијама, њену каријеру чине једном од најквалитетнијих на домаћој музичкој сцени. Многе од тих песама су већ постале „евергреен“, чија емоција никада неће избледети, баш као ни сјај њене бројанице живота, за коју каже да сија и у мраку, јер је саткана од љубави, музике и радости.

И то, негде, јесте одраз Анине музике, личности, живота, осмеха, гласа, али и реалности. Код ње нема мистификације, празних прича, сензација, ни оних небројених манипулација, којима се вештачки гради или одржава каријера, јер многима не помаже ни црвен конац. Ана Бекута је име.

Пут који вреди. Музика која траје. Довољно је. За срећу, задовољство, пун Сава Центар, али и за оно што остаје после њега. Миран сан и свест да си свој на своме. Годинама.

* Концерти у „Сава Центру” су већ постали традиционални. Шта је у вашем животу, такође, традиционално, у смислу вредности које негујете и које вас, као особу, чине доследном, а вашу каријеру стабилном и дуготрајном?

Традиционално брижљиво припремам своје наступе, баш као што пажљиво бирам композиције које ћу снимити. Коректна сам према колегама и сарадницима, лојална према пријатељима, чврсто стојим уз своје ближње и држим се родитељског завета да се у злу не снисходим, а у добру не узохолим. Ценим себе и ценим друге.

* Скоро четрдесет година се професионално бавите музиком и ваш пут је, несумњиво, пут успеха. Шта је на њему било најзначајније, што вас је довело до статуса једне од најбољих и најпопуларнијих певачица у региону? Чега се никада нисте одрекли?

Најзначајнија је била моја истрајност. Знала сам шта желим и храбро сам ишла у сусрет различитим етапама у каријери. Била сам свесна да само напорним радом и здравом пробирљивошћу могу да остварим своје снове. Никада се нисам одрекла себе - онакве каква сам била и остала.

* Колико пута сте се, и на који начин, опекли о поменуту популарност, а када је прихватили као неминовност?

Популарност ми не смета. Не можете се определити за јавни позив и прижељкивати анонимност. Узвратим осмех, попричам са љубазним људима и кад ми није до приче, јер су они то заслужили. Све је то саставни део посла који сам изабрала.

* Одувек негујете свој стил и добру народну музику и не прилагођавате се актуелним трендовима. Да ли тиме нешто губите или потврђујете да је, пре свега, квалитет категорија од које никада нећете одустати?

То што волим ја, воли и моја публика, што је дивна околност. Људи од мене очекују и добијају доследност. Немам ништа против трендова, али ми је ближа мисао да је мода пролазна, а стил вечан.

* Који неуспеси су вам најтеже пали, а шта сте из њих научили?

Најтеже је било у зрелим годинама почети од нуле. Оставити све и поћи у неизвесност. Међутим, то није само негативно искуство, има у томе и нечег узвишеног. Наиме, непроцењив је осећај када се осетите слободно, као птица, и увидите да сте способни за регенерацију и да можете, ослањајући се само на себе, поново стећи све.

* Када је и због чега музика, можда, утихнула у вама?

Било је то када су у вечност одлазили моји ближњи, пре свих, мој отац. Занемела сам и кад су на Србију падале бомбе и кад су наши сународници, без игде ичега, напуштали своје домове.

* После чега у животу сте рекли: „Опет имам разлога да живим“?

Ниједног тренутка нисам помислила да немам разлога да живим. Захвална сам на сваком дану, чак и кад је тмуран и олујан.

* Од каквих нити је саткана ваша лична „Бројаница“ живота?

Имам дивну породицу, вољена сам и волим. Одабрала сам посао за који сам рођена и у коме уживам, људи поштују то што радим. И када сам сама, никада нисам усамљена, умем да се радујем животу. Много сам путовала, видела, научила. Кад се пробудим, та бројаница сија и у мраку.

* Шта, у вашем животу, симболизује “Црвен конац”?

Црвена је боја радости, страсти, љубави, оптимизма, а конац је спона која подсећа на руку у руци.

* Да ли сте некада били „Ничија“ и због чега?

Већи део живота провела сам без такозване друге половине. Тешко је то објаснити. Можда сам била одвећ горда, каткад чак и себична, у превеликој жељи да не угрозим своју самосталност. Или је, ипак, судбина умешала прсте. Живела сам с тим, надајући се да ћу се с њом (судбином), ипак, срести. И стигла је.

* Које „Златиборске“ или неке друге зоре, никада нећете заборавити и зашто?

То је питање за текстописца. Што се мене тиче, најлепше су ми зоре са мојим Милутином, где год заноћили.

* Када вам је, у животу, недостајао само „Метар“ храбрости, а шта вам је помогло да тај корак, ипак, направите?

Ничега нисам остала жељна. За себе не могу да кажем да сам лудо храбра, али нисам ни зихераш. Мера је оно што ме краси, а не спутава.

* У чему још увек грешите, што, можда, повремено, поремети ту меру?

Не штедим се.

* Чини се да сте, у овим годинама, постигли мир и хармонију, пре свега у погледу саме себе, а онда и каријере? Зрачите благошћу и оптимизмом. Да ли је то један од најважнијих успеха?

Нема важнијег. Блажен је миран сан и свест да си свој на своме.

* Када вратите филм, јесу ли срећа и задовољство, суштински, обележили ваш живот и музички пут?

Не могу да се пожалим, али није баш свака деоница била посута ружама, баш као и код већине људи. Најважније је живети у садашњости, а не од успомена. Задовољна сам и испуњена. Пут је частан, а резултат опипљив.

* Шта публика може очекивати на овогодишњем концерту у Сава Центру?

Моја драга публика може очекивати све оно због чега ме воли. Певаћемо заједно све моје хитове, радовати се, славити живот и лепоту. Најкраће речено - уживати до зоре (београдске).