Јасна Госпић: Могла сам да будем велика звезда

КАДА је као гимназијалка 1977. са сарајевском групом "Амбасадори" снимила песму "Дођи у пет до пет", није ни слутила да ће то постати један од највећих хитова југословенске поп сцене. Тек много година касније схватила је да је захваљујући тој композицији постала део музичке историје земље које више нема. Поп певачица Јасна Госпић ће поводом двоструког јубилеја, четири деценије од чувеног хита и исто толико година музичке каријере, 23. октобра у "Комбанк дворани" одржати први солистички концерт у Београду.

Прочитајте још: Даница опет у Европи

Специјални гости биће Жељко Самарџић, Халид Бешлић, Сергеј Ћетковић, Горан Каран, Душан Свилар, Младен Војичић Тифа и други извођачи са којима је снимила албум са дуетским песама "Музици с љубављу", по коме је назвала концерт.

Симболично, једног поподнева, у "пет до пет", започели смо разговор са Јасном Госпић у кафићу испред Дома синдиката. На питање зашто је толико дуго чекала на београдски концерт, популарна Сарајка, која готово три деценије са породицом живи у Прагу, за "Новости" каже:

- Не знам како је то могуће. Много пута сам била у Београду и својевремено наступала на фестивалима. Вероватно није био прави тренутак. Како другачије обележити велики јубилеј у каријери, осим са публиком, пријатељима и уз песму. Концерт у Сарајеву је био божанствен, размишљала сам и о Београду, али се нисам усудила да то урадим. Реално, дуго ме овде није било, више генерација и не зна за мене. Али сам, на сугестију пријатеља, одлучила да одржим концерте. Кажу да се човек разочара када нешто очекује и волела бих да ништа не очекујем. Али била бих неискрена ако то кажем. Овде имам доста пријатеља, волела бих да дођу да разменимо емоције и сећања на дивне песме.

Прочитајте још: Александра Радовић: Тишине претварам у песме

* Каква су вам сећања на време када сте снимили "Дођи у пет до пет"?

- Када је Исмета Дервоз отишла из "Амбасадора", искусни музички вукови из групе су размишљали шта да раде са мном јер сам имала 16 година. Али Слободан Вујовић и Слободан Ђурашковић су били врло мудри и направили веселу и врцаву песму. Сашили смо морнарска одела, коврџаву косу коју сам до тада везала са сто шнала, пустим, изађем на сцену сарајевске "Скендерије" и отпевам "Дођи у пет до пет". Све се поклопило, моја младост, изглед, песма, текст... Мислим да су чланови "Амбасадора" били у већем шоку од мене. Почели смо да путујемо и да наступамо. Била сам збуњена и неозбиљна, група закаже пробу, а ја одем негде са својом рајом.

* Када сте постали свесни да сте снимили песму за сва времена?

- Тек сам сада тога свесна. Песма је била велики хит, али када сам схватила да је преживела све ове деценије и да ме људи још знају по њој, било ми је све много јасније. Највећи успех за сваког певача је да сними евергрин, ја имам два, то је и "Зар је вољети грех". Али због нумере "Дођи у пет до пет" запостављене су многе моје дивне песме. Где год гостујем, сви ми траже да је певам. Није ми баш драго.

* У "Амбасадорима" сте били свега две године?

- Нисам била довољно амбициозна када сам отишла из "Амбасадора". Генерацијски јаз између нас је био непремостив. Није ми било стало до популарности, нису ме занимале паре, већ да шетам са другарицама и да се шминкамо. Могла сам много више да урадим, могла сам да будем велика југословенска звезда. Погрешила сам јер је време најскупља инвестиција. Све што можете да вратите није скупо, а време не можете да вратите. Време сам посветила стварима које нису биле важне, а мислила сам да јесу.

* На шта сте узалуд потрошили време?

- На изласке са другарицама, сваку другу ноћ с тамбурашима, путовања... Уживала сам, лепо је било, али свако на крају добије рачун. Ово што ми се сада дешава доживљавам како бонус. Заправо прерасло је бонус, постала је озбиљна ствар. Добијам позиве из Шведске, Немачке, Аустралије, Америке, али не верујем да ћу се одазвати. Мој садашњи начин бављења музиком је привилегија. Нисам под тензијом и ово радим за своју душу.

* Какве емоције у вама буди Сарајево, а какве Београд?

- У Сарајеву знам колико има дрвећа на одређеном месту, колико коцкица на тротоару... То је мој град. Бити Сарајлија је карактерна особина, као што то каже Горан Бреговић. Имамо специфичан менталитет, од најтужнијих ствари направимо шалу. Обожавам своје Сарајево, а Београд веома волим. После толико година овде доживљавам невероватну љубазност, поштовање и дивно понашање људи. Очарана сам. Београд је увек био такав. Исто је и када неко из Београда дође у Сарајево. Што би моја мама рекла: "Када Дино Мерлин прође на бициклу Сарајевом, нико га не погледа". Али, када би бициклом прошао кроз Београд, људи би му тражили аутограм. Београд је раскошан град у коме за сваког има понешто.

МУЗИКУ ЗАМЕНИЛА МОДОМ

НАША саговорница се у Прагу није бавила музиком, већ је дуго била представница светских модних брендова.

- Мој супруг, његов брат и ја били смо 14 година представници бренда "Серђо Такини" - каже Јасна. - То ме је испуњавало, али је онда постало напорно. Пуне се ормари, а душа се празни. Онда ми се 2006. поново десио судбоносни сусрет, када су у Праг туристички дошла два члана групе "Хари Мата Хари". Сели смо да пијемо прашко пиво, а онда су ми рекли да имају спреман албум за мене. Од тада до данас сам снимила пет албума и одржала два солистичка концерта.