ЛЕПА БРЕНА: Срећна сам што имам двојницу

Дејан ЋИРИЋ

16. 10. 2018. у 14:41

Фахрета је обична жена. За мене је највећи губитак била смрт Раке Ђокића, а Стефанова отмица нешто што не бих пожелела никоме - говори ексклузивно за „Новости“, Лепа Брена

ЛЕПА БРЕНА: Срећна сам што имам двојницу

Фото Андреја Дамњановић

У ЈЕДНОЈ од њених најлепших песама постоји стих који гласи: “У срцу спава лепота њена, а не у телу, и не у коси”. У томе је тајна нежне жене, брижљиво чувана, током тридесет пет година трајања, разоткривена само у песмама, гласом и емоцијом. Записана у времену прошлом, времену садашњем и будућем, времену њеном, које се, можда, најбоље осликава кроз једну још једну безвремену песму - “Ја немам други дом”. Њен пут није могао бити другачији. Слушала је своје, и њиме отворила срце читавог народа. Остало је историја. Данас, тридесет пет година касније, пронашла је мир. Стекла је много тога, али зна да срећа не може да се купи и да живот није песма, иако песмом иде кроз живот и јесте срећна жена. Изградила је свој идентитет, свидео се он некоме или не, а њен највећи успех је у томе што, како каже, повремено, може да буде и Лепа Брена. Она, која ће, 20. и 21.октобра, великим концертима, у београдској Арени, поново, са публиком поделити емоцију заслужену љубављу, коју бираним речима описује, ексклузивно за Новости онлине, откривајући због чега је постала то што јесте.

* Шта сте, пре тридесет пет година, понели у срцу, шта у глави, а шта у џепу, када сте, из Брчког, кренули да испишете музичку историју овог поднебља, а да је и дан-данас у вама и представља основ свега што сте постали, и као личност и као уметник?

У време када сам одлазила из Брчког, отишла сам са вером и надом да ћу направити нешто од свог живота. Нормално, празних џепова и никада толико пуних да имам за три оброка дневно, али сам чврсто одлучила да урадим нешто у животу, нешто више од просека и кренула сам му сусрет, јер сам знала да ме нешто чека. Понела сам са собом понос и достојанство, које, сваки човек, не треба никада да изгуби. Понела сам своју истрајност и упорност. За мене је то трајало доста дуго, иако, можда, делује другачије, али сам веома срећна, јер сам урадила све што сам желела.

* Зна се колико је естрада немилосрдна, али вас није огрубела и потрошила. Нисте постали неко други. Сачували сте топлину, благост, мир, и што је најважније, осмех. Да ли је у томе ваша тајна, односно, како песма каже, тајна „нежне жене“?

Не могу да кажем да ли сам јака или слаба жена, али знам да нам је свима потребан вентил, када крећемо ка неком циљу који смо себи поставили. Естрада јесте „пер аспера ад астра” (кроз трње до звезда), али не мора да се иде преко мртвих. Или сте човек или нисте. Или имате ту врлину да не желите никога да уништите да бисте остварили своје снове, јер за тим нема потребе, или немате. Ја сам веома срећна због посла којим се бавим, јер мој успех не угрожава никога, као што ни мој неуспех никога не угрожава. Мислим да се, после толико година рада, човек оплемени, а највише вас оплемене љубав и подршка публике. У тренутку када сиђем са сцене, ја престајем да будем јавна личност и улазим у филм једне породичне жене, која је сестра, мајка, ћерка, другарица и мислим да ме тај баланс одржава, јер не могу да поднесем да сам дуже од два или три сата, екстра популарна. Видим да има пуно људи, у овом послу, који воле да су звезде двадесет четири часа. Ја то не могу да издржим и волим да будем и “обичан човек”, јер је та равнотежа једина природна, нормална и људска.

* Неоспорива чињеница је да сте највећа звезда бивше Југославије. Међутим, између свих величанствених успеха, славе, непролазних песама и свега што је пратило тако велику каријеру, одвијао се стварни живот. Какав је он био? Ко је „обична“ Лепа Брена? Ко је, суштински, Фахрета?

Морам да признам да сам срећна што имам своју двојницу - Лепу Брену, коју посматрам из, свих могућих, критичких углова и желим да стално шири своје границе и домете, зато што знам да она то може, знам колико тога уме и зна да покаже, да одушеви оне који је воле. Притом, не могу да заборавим да је Фахрета једна обична жена којој треба љубави, нежности, пажње, треба јој њена породица, загрљај од њене фамилије, искрено пријатељство и, што је веома важно - не да се Фахрета воли због Лепе Брене, него због тога што Фахрета може, понекад, да буде и Лепа Брена.

* Из перспективе обичног слушаоца и гледаоца, како описујете феномен Лепе Брене, а да то, на неки начин, јесте дефиниција свих ових година?

Сваки феномен почиње и заснива се на таленту и напорном раду. Не постоји човек чији је успех постао феномен, а да није много радио, вежбао, прелазио километре, што ментално, што физички, што духовно. Када превазиђете себе, схватите, заиста, колика је људска жеља, поткрепљена талентом и великим радом. Наравно, тешко је бити светски шампион, али бити шампион, само по себи је као да дотакнете небо и, на неки начин, постанете благословени. Сви воле остварене људе, а њих карактерише мир у глави и они покушавају да, колико год је могуће, превазиђу своје домете. То ми је веома познато и чини ме срећном, јер знам шта хоћу и колико могу, уколико то желим.

* Живот вас, упркос, неслућеним висинама које сте досегли, није поштедео заиста тешких искустава и бола. Шта вас је, у том смислу, највише обележило, а шта дало снагу да наставите даље?

Мислим да је човек највећи монструм који постоји, јер то шта човек човеку може да уради, не може нико други. Историја то доказује. Постоји неколико момената који су, заиста, били катастрофални по све нас, а за мене, лично, то је почетак распада Југославије, јер је Лепа Брена била колатерална штета. Тада су се, у свим новонасталим државама, појавили национално - верски идоли, док су, пре тога, сви су били Југословени. Данас се сви тога одричу. Ја сам птица која не мења ни ћуд, ни нарав, ни перје, а то сам и показала током свих ових година. Да ли је то мој инат или тврдоглавост, не знам. Највећи губитак ми је смрт Раке Ђокића, човека који је био алфа и омега моје каријере и “Слатког греха”, а Стефанова отмица је нешто непојмљиво за сваку мајку, за сваког родитеља. Уцене које смо ми тада доживели, не бих пожелела никоме. Међутим, живот тече даље, моја деца су жива и здрава, воде своје животе, а ја сам изабрала оптимизам као свој животни правац, и то да будем радохолик, јер су, само људи који раде посао који воле, заиста срећни и задовољни. Изабрала сам да срећа буде мој избор, а не тренутно стање. За то се треба изборити. Пробајте и видећете да је заиста лепо.


* Туга и сета одувек боје ваш глас, али се, иза њих, чак и у најемотивнијим баладама назиру осмех и оптимизам који сте поменули. Одакле извиру такве емоције и колико вас, суштински, осликавају?

Мени је драго што постоје људи који могу да препознају тугу и бол у мом гласу, а исто тако, могу да препознају и радост коју носим у себи. Можда моја боја гласа и песме које певам најбоље осликавају моје емотивно стање, јер живот је препун веома болних тренутака, али, зато лепе тренутке, заиста, меримо срећом. Генерално, данас, после толико година, мислим да сам мирна, срећна и задовољна. Посвећена сам деци и породици, другарицама и пријатељима такође, а мојој публици желим да се одужим за подршку и велику љубав, с којом ме прате све ове године, чак и неколико генерација уназад.

* Никада нисте изгубили своје достојанство, али нисте дозволили да пређе у гордост. У чему је било његово упориште и колико вам је помогло да не кренете странпутицама и не подлегнете искушењима на свом досадашњем путу?

Што се мене тиче, у питању је генетика. Као треће дете у породици, изузетно сам тврдоглава, упорна и истрајна, а притом, никада ми није фалило паметног размишљања. Ја сам играч на дуге стазе и увек сам то знала. Знала сам да ћу нешто направити у животу, али да иза свега тога мора да стоји тежак и напоран рад. Тако да, ко жели резултате и има циљ, само треба да иде ка њему и да никада не губи свој кредибилитет и достојанство, јер је, заиста, диван осећај када можете да одете на пијацу или плажу, као обичан човек, а људи вас гледају с поштовањем. Могу да вас воле или не воле, али имају респекта, јер знају да имате мозга у глави.

* Стабилан брак, искрена љубав, добра деца, велика породица. Колико је све то много важније од свих успеха? То што знате да имате дом у срцу, не једног, него много људи, и да је ваше срце то исто? Да ли је то срећа којој сте тежили?

Суштински, најбитнија ствар у мом животу је моја породица, али мислим да не бих била комплетна да нисам остварила и једну и другу причу. Било је веома тешко уклопити породицу и каријеру, јер малој деци ништа не значе познати родитељи, већ стварни родитељи, који ће бити ту када су им потребни, али све сам успела. Зато имам дом у срцу свом и зато имам такав осмех и овакво расположење. Иако су ме, током ових тридесет пет година и спутавали, драго ми је што сам велики шампион и победник и што нисам одустала од својих стремљења и циљева, тако да, то исто желим свима. Сви који су задовољни, срећни и испуњени, имају душевни мир и много блажи поглед, него они који су ускраћени за ту врсту мира.

* Два велика концерта, у београдској Арени, су пред вама. Шта, овог пута, публика може очекивати, у односу на претходне?

2011. године смо, такође, радили две Арене, сада је већ 2018. година и не знам да ли ћу, више икада, радити овако велике концерте, тако да сам одлучила да, овог пута, публици приредим спектакл који нема никакве сличности са оним од пре седам година. Не смем ништа о томе да причам, зато што су то тајне и изненађења која сам дуго спремала и осмишљавала, али знам да ће то бити концерти препуни љубави, радости и добрих песама. Са емоцијом која је љубављу заслужена.

ДЕЦЕНИЈЕ УСПЕХА

Постоји ли нешто због чега бисте, можда, дали или мењали све ове године?

Не постоји никаква животна награда за коју бих мењала ових тридесет пет година.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)