Лена Ковачевић: Сав живот може да стане у један кафе

NovostiOnline/ Дејан Ћирић

21. 08. 2018. у 20:15

Лена Ковачевић: Сав живот може да стане у један кафе

Фото: Андреја Дамњановић/Приватна архива

Са Леном Ковачевић разговарамо у њеном имагинарном кафеу живота, у ком се служи добра енергија и друже они који, иако, можда, не разумеју ни српски ни француски, умеју да осете квалитетну музику
Крајем прошле године, Лена Ковачевић је отворила свој „Cafe“ и за веома кратко време, у њему се нашло много људи који су, можда, имали слична искуства као они тужни који се, у песми, друже, у кафеу, у коме се „сузе служе“.

Ипак, врло брзо је све отишло у супротном смеру, ни близу сузама и сетним емоцијама, иако цела „ствар“ одише таквом атмосфером. Песма је освојила публику „на прву“ и Лени отворила још један, другачији правац, у успешној музичкој каријери. Одиграла је неуобичајене, али праве кораке, не допуштајући да песма, временом, избледи, већ је надограђивала њен пут, прво спотом, а сада и верзијом на француском језику, која, судећи по свему, полако постаје нови, „стари“ хит.

Још један доказ да неки моменти и песме, у квалитетним каријерама, немају рок трајања. О томе разговарамо са Леном, уз „Вечерње новости“, у њеном имагинарном кафеу живота, у ком се служи добра енергија и друже они који, иако, можда, не разумеју ни српски ни француски, умеју да осете квалитетну музику.


* Са песмом „Cafe“ постигли сте велики успех и представили нешто потпунодругачије од вашег, дотадашњег, опуса. Да ли је то био ризик, жеља за променом, или је, једноставно, дошло време, да публици покажете много више?

- Сарадња са „Magic Records” - ом и уопште, људима који граде занимљив звук у складу са светским трендовима, је нешто чему сам се надала у Србији. Синглови “Заувек” (за који сам писала музику) и “Cafe” су одраз моје љубави према поп звуку, који носи у себи, поново, нешто другачије. Драго ми је да смо направили, заједно, музику која јесте комерцијална, али мислим да носи нешто необично.

* Интересантан је пут песме, који сте врло оригинално извели. Прво смо ималиаудио верзију која је освојила публику, после неког времена спот, а сада и верзију на француском. Стиче се утисак да сте објавили три различитепесме. Зашто баш таква промоција сингла?

- Сасвим спонтано, заправо. И мада делује као некаква бизнис стратегија, желели смо да урадимо добар спот, а он је, једноставно, тражио и праве људе и средства, а затим, ова мелодија је преводива на толико много језика. Пожелели смо, у старту, да имамо и верзију на страном језику, идеално, француском.

* У споту српске верзије песме сте, чини се, показали и своју мистичнију,заводљивију страну. И сама мелодија је таква. Колико је ослободила из вас неке особине које до сада нисмо видели?


- Мислим да године наступа у Србији, региону и иностранству (прошле године сам свирала у Аустрији, у “Albertini Hall", а затим у Америци), све те успомене и кофер који носим са собом, већ добијају, сигурно, своје место у извођењу. То је и ствар зрелости, верујем. Другачије, данас, доживљавам музику, природно. Дубље је доживљавам и, што би музичари рекли, километража чини своје.


* Фото: Андреја Дамњановић


* Откуда идеја за песму на француском и како је дошло до њене реализације?


- Игром случаја, имам дивне пријатеље у Француској. У току студија и живота у Амстердаму, често сам ишла у Париз, тако да сам и та, професионална познанства, стекла тамо и заиста се то све, сада, идеално спојило кроз песму “Cafe”. Ц. Сен је реп уметник који је у ту врсту музике ушао као један од најпознатијих сликара графита у Француској, пре двадесет година. Снимио је пет албума и има турнеју на највећим фестивалима, и мада је, заиста, “underground” уметник, био је идеалан за ову песму. Написао је предиван текст, пуно тога смо писали заједно, на лицу места, инспирисани оригиналном верзијом. Снимали смо у Скопљу, у фантастичној атмосфери, креативној, инспиративној, дали смо, заиста, све од себе да направимо верзију која може бити занимљива нашим људима, али и странцима.


ПРОЧИТАЈТЕ И: Лена Ковачевић о навикама: Тежим савршенству


* Атмосфера песме је веома необична, чудна, меланхолична. У чему вас,најинтимније, и на који начин, осликава ова нумера?

- Снимила сам је и отпевала у даху. Тих дана, имала сам пуно наступа са мојим музичарима, били смо и близу Косова, певала сам и традиционалне песме, и ти неки украси и цео средњи део, где импровизујем, су последица тих наступа. Концерти су нешто што ме инспирише, најлепше снимке имам са „живих” наступа, нисам човек студија, али ова песма ме је ставила у тај “мод” додира са публиком и емоцијом коју носи песма, попут неког електрицитета који осетите на бини, повезаности са Богом и људима. То се десило! То су неке чаролије које нису баш речима објашњиве.


* О чему увек размишљате док певате „Cafe“? Какве слике су у мислима?


- Везала сам се за текст, заиста, попут “I will Survive”, има ту неку ноту туге, ината, меланхолије, али и ритма, који све повезује. Добијала сам поруке од људи који свирају класичну музику и народну музику, да су заљубљени у песму. То је заиста велика сатисфакција.


* Фото: Андреја Дамњановић



* У чему је Париз најинспиративнији и која је веза са овом песмом у вашој машти?Мали кафе на Монмартру, несрећна љубав или сјај и беда Пигала и “Мулен Ружа”?


- Могли би је ставити у филм са сва три сценарија, универзалан је језик некаквог бола, сете и носталгије, а то ова мелодија носи, али не у некаквом патетичном смислу, јер не волим патетику и бојим је се, поготово у песмама или текстовима.


БОРБА СА ВЕТРЕЊАЧАМА * У чему сте “недодирљиви”? - Нисам недодирљива, можда, само, одавно, имам неке “фикс” идеје, како шта желим да звучи и изгледа. И није ми лако да пустим те слике, а живимо у времену које не жели да имате слику, већ жели да будете део исте слике. Борба са ветрењачама, али, вредно је тога.


* Како изгледа кафе вашег живота?


- Сви смо прошли кроз различите фазе, а затим, све приче које сам чула у животу, представљају мој кафе. Микс џеза у неком подножју хармонском, поп и “ухватљив” ритам, то је мој кафе, овог тренутка, и радујем се следећем синглу и изградњи новог албума, Боже здравља.

* Ко у њему има посебно место?


- Живот. Сав живот може да стане у један кафе. У некој имагинацији. Попут филмова Вудија Алена или Педра Алмодовара, али и татиних филмова. Замишљам све ликове у том једном кафеу.

* Јесте ли били од оних” тужних који се друже” и како сте напустили то друштво?


- Јесам специфичног сензибилитета, сигурно, с обзиром на стил и музику коју волим и стилове које спајам, али тугу, као такву, волим да користим у неке музичке сврхе, а живот да бојим другим енергијама. Превише брзо иде време.


* Фото: Андреја Дамњановић



*Да ли сте некада седели у кафеу у коме се “сузе служе” и шта повезује људе уњему?


- Не знам ниједног човека који није. Зато је тај текст, сигурно, и спојио тако велики број људи, различитог сензибилитета, укуса, стила живота. То је, заиста, занимљиво и лепо. Зато волимо музику.


* Шта је у плану за предстојећу јесен?


- Радујемо се прављењу нове музике али и страном издању песме “Cafe”. Затим, концертима који нас очекују од првог септембра. Пресрећна сам због распродатог солистичког концерта у оквиру, мени једног од најдражих фестивала, “Белеф”, у Београду, који ће се ускоро емитовати на РТС- у. Заиста је то вече које ћу памтити и ја, али и моји музичари.




Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

TeoZavere2

21.08.2018. 23:29

Prefix "pre" uvek za ovu damu Pre talentovana Pre slatka Pre dobra pesma Pre mocno odpevano nadam se da ce dugo stvarati i komercijalu kao i nastaviti u jazz soul maniru.Kiss za Lenu.

Srboljub

03.12.2018. 14:36

Jedno od najlepših lica Srbije. U svakom smislu. Samo napred, od srca.