Бајка о κраљу ромске музике

КЊИГА “Питао сам малог пужа (Моја социолошка прича о Шабану Бајрамовићу)”, социолога религије и ромолога проф. др Драгољуба Б. Ђорђевића из Ниша коју је објавио “Службени гласник”, представљена је недавно у Српској академији наука и уметности.

Проф. др Драган Тодоровић са Филозофског факултета у Нишу објаснио је да је сложен животопис и стваралаштво Шабаново аутор изложио на нивоу фасцинације. Он примећује Ђорђевићев покушај да социолошки растумачи феномен Шабана Бајрамовића и то на врло осебен начин - творећи речник појмова, подупрт архаизмима и локализмима, који каткад до парадокса разголићују уметникову личност у свим њеним сегментима.

- Давно смо се сагласили да је књишки јунак био вашарлија, кафанчерос, голооточанин, барбуташ, женољубац, ђозлуклија, кукулелек, задоцник и филмаџија. Представљен је и као добропамтило, штагмаст, кућеван, одважан, помагач, српски Ром и српски патриота, али није био буџетник и интережџија, а сигурно никад није био калаштура и цигански жиголо - навео је Тодоровић.

Важна социолошка интервенција аутора је, запажа он, и списак институционалних и ванинституционалних мера које би ваљало предузети како би се сачувала Шабанова заоставштина и оригинално ромско културно наслеђе. Тако је, између осталог, понуђен предлог доцента Владимира Алексића са Филозофског факултета у Нишу за оснивањем “Музејско-истраживачке јединице”. Бајрамовић би тако остао оно за шта се изборио за живота - институција и аутентична културна вредност Рома.

Ђорђевић је рекао да га је на писање књиге “Питао сам малог пужа” подстакао есеј британског колумнисте Гарта Картрајта насловљен “Шабан Бајрамовић - трошаџија живота”.

- Том формулацијом он је осликао Шабанов лик и дело и то ми је дало подстрек да ту синтагму допуним садржајем као социолог - рекао је аутор, додавши да је 2000. кренуо да се бави тиме, почевши од истраживања ко је све од новинара и књижевника писао о Бајрамовићу.

ПРОЧИТАЈТЕ И:Шабан Шаулић: У боему је увек душа младића

Наишао је тако да је први приказ његове плоче и први велики интервју са Бајрамовићем урадио хрватски новинар Дарко Худелист осамдесетих година, да би уследио “Ритам циганске душе” Богдана Тирнанића, као и есеји Бориса Дежуловића, Миљенка Јерговића, Зорана Ћирића и Дејана Стојиљковића.

- Изненадио сам се када сам открио да се Бајрамовић са песмом “Заробљен сам”, коју је снимио 1964. по изласку са Голог отока, нашао на 12. месту листе легендарног Џоа Страмера (вође бенда “Клеш”) који је имао своју емисију на Би-Би-Сију - казао је Ђорђевић. - Бајрамовићу је судбина одредила много тога. Нешто је урадио за себе, нешто за нас, нешто за општу културу, али је увек био цењенији у иностранству него у својој земљи.

Шабан је морао, како је нагласио Ђорђевић, да се као дечак сналази за кору хлеба и да као младић рабаџише и молерише.

- Његово је било да као војник дезертира, као зацопанко да оде на Голи оток, да тамо са Алијом Изетбеговићем туца камен, његово је било да научи да пева и свира контрабас, његово је било да запева песму “Заробљен сам”, његово је било да компонује 700 песама, да обради “Ђелем, Ђелем”, да отпева “Сајбију”, да сними превратничке плоче - “Ашунен Ромален”, “Џипси леџендс” и “Романо рај”, да наступа свуда у свету, осим у Аустралији, његово је да било да дође до престижног листа “Тајм” и његово је било да постане истински цар ромске музике - нагласио је Ђорђевић.