Рада Ђурић: Праве легенде су међу нама

КАДА се помене питање успеха, онда се неминовно присетимо прошлости. То ће за викенд у оквиру серијала "60 узбудљивих година" управо урадити Рада Ђурић и Душица Спасић, које ће нас, кроз пету епизоду "Хронике наших живота" (у недељу на РТС 1 од 22.00), вратити и сликом и сећањем пола века уназад. Да ли смо успели да реалан живот пренесемо на екран, како смо изгледали, живели, градили и шта је обележило сваку деценију за нама, само су нека од питања на која ћемо добити одговор управо од гостију хроничара, оних који су свих ових деценија стварали телевизију.

- Ово је једна од лепших емисија које сам до сада радила - каже Рада Ђурић. - Било ми је задовољство да разговарам са колегама попут Мире Адање Полак, Јована Павличека и других, са којима никад нисам урадила интервју. Реч је о људима који су правили телевизију и праве је и сад. То је донекле логично, зато што су то моје колеге, а с друге стране је чудно како ми који радимо у истој ТВ кући заправо ретко причамо пред камерама. Колико само кроз каријеру јурите за неким дивним људима, а онда у оваквим ситуацијама схватите да су такви управо поред вас, јер су урадили много за новинарску професију. Ето, то је на мене оставило посебан утисак.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Стигао први трејлер за The First – Шон Пен се сели на Марс

* Шта вас је додатно инспирисало?

- И током припреме емисије осећала сам узбуђење. Сви моји пријатељи и колеге знају да волим да "копам" по архиви и прошлости, а то је био и део ове узбудљиве приче. Пред очима и у рукама биле су ми сцене, репортаже, прилози од пре четири-пет деценија. То је заиста посебан доживљај. Тада видите да су све теме којима се сваког дана бавите биле на тапету и пре толико година, и онда схватите колико се многе ствари нису промениле. Зато увек једва чекам да радим занимљиву тему или рубрику, или имам неког инспиративног госта, јер све су то добри разлози да се вратим у прошлост. То је лепо путовање.

* На шта ћете нас све подсетити у "Хроници нашег живота"?

- Много тога нам се десило протеклих 60 година. Ми који живимо на овим просторима често нисмо свесни онога што нам се догађа. А онда када се све то сабере, види се колико смо тога проживели. Са мојим драгим гостима разговараћу о јутарњем програму и "Београдској хроници" једној од најстаријих емисија на РТС. То су ТВ формати који су се бавили малим људима и њиховим свакодневним проблемима. Видећете и анкете које су се радиле некада са свим питањима која и данас постављамо суграђанима на улици.

У друштву колега

* Какве су вам импресије после сусрета с вашим гостима и причама које сте чули од њих?

- То су моје колеге које иначе срећем. Са Миром Адањом Полак видим се бар једном у три недеље. И тај разговор са њима био је баш симпатичан, као да смо се једни другима исповедали. Присећали смо се разних ситуација. Ето, на пример, Мира ми је рекла да уопште није знала да је прошло толико година, док јој нисам рекла да ће бити гошћа поводом јубилеја. То јесте занимљиво, зато што сви који са жаром раде овај посао немају спознају о томе како време пролази. И сви моји гости нису ни свесни да су део историје једне институције. Јоца Павличек је, када га је неко из публике упитао да ли се нешто променило, рекао: "Ништа, осим што сам ја у пензији." И Јасмина Никитовић Стојичић, уредница "Знања и имања", подсетиће нас на давне дане те величанствене и култне емисије која је, и у селу и граду, направила револуцију. У то време сви највећи глумци, оперски певачи и други уметници гостовали су по селима, јер је била идеја да се све оно што се догађа у Београду пренесе и међу те људе. А то је из ове данашње перспективе заиста незамисливо.

* Када бисте се појавили као гост хроничар, за неко време, у оваквом серијалу, шта бисте нам ви испричали?

- Моја колегиница Весна Кузмановић дала је сјајан одговор. Док је седела и слушала људе који су и пре ње радили у редакцији РТС, рекла је: "Питам се шта ћемо ми оставити овим садашњим генерацијама и шта бисмо ми одговорили на то питање - да ли смо успели да реалан живот осликамо преко малих екрана." И када би ме неко некада позвао, за 20-30 година, волела бих да могу да кажем: "Да, ми смо успели то да урадимо у сваком тренутку, а посебно у оним најтежим."

* Ком времену ви дајете глас - садашњем или прошлом?

- Суштински се није нешто много променило. Једино што верујем да су она времена била храбрија. Мало смо се збунили, изгубили, од тих порука које смо читали и које нам неко шаље. Не знам, нисмо вероватно успели да их протумачимо на прави начин или су оне баш намерно тако збуњујуће. Постали смо комформисти, можда верујем у нешто што не постоји, али сам сигурна да нисам сама у томе. И даље сматрам да ова наша величанствена професија мора да сачува достојанство и суштину постојања. Ниједно време то не може да промени.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Роби Вилијамс: Браћа Галагер мораће да оживе „Оејзис“ јер „им лоше иде одвојено“

* "Путујући" кроз свих шест деценија, коју бисте оценили као најузбудљивију?

- Вероватно су то седамдесете и осамдесете године. То је заиста било време, бар је тако изгледало, надања, вере у боље сутра, великих градитеља, градилишта, али не оних која никад неће бити завршена. Тај период изгледао је као почетак једног раја на земљи. Наравно, знамо како се, нажалост, све завршило.

ЖЕЛИМ АУТОРСКУ ЕМИСИЈУ

* ЗАШТИТНО сте лице "Београдске хронике" већ дуги низ година, публика вас је видела и у другачијем светлу у емисији "А сада Рада". Да ли можемо ускоро да очекујемо још неку ауторску емисију?

- Волела бих, али нисам ни о чему ни са ким конкретно разговарала. Имам чак и неколико идеја, видећемо, жеља ми је да то буде нешто између "Београдске хронике" и "А сада Рада".