Војин Ћетковић: Породица нам је последња нада

ПОСТОЈЕ глумци који су били у једној улози целог живота. Ја то никад нисам желео. До сада сам играо разне ликове - позитивце, негативце, краљеве, цареве, монахе, песнике. Сваки од њих ме је дотакао и оставио у мени неки ожиљак и траг. А од свих сам се трудио да научим нешто с чим бих могао да изненадим себе, да откријем ствари за које сам сматрао да их нема у дубини моје душе.

Овако за "ТВ новости" започиње причу наш прослављени глумац. У богатој каријери Војин Ћетковић је одиграо много различитих карактера, како на филмском платну, тако и на позоришној сцени. Своје умеће показао је кроз лепезу свих тих рола и свакој је дао лични печат по коме је препознатљив. А тренутно га гледамо у једној од можда највећих и најзахтевнијих - као Стефана Првовенчаног у серији "Немањићи - рађање краљевине" (РТС 1, 20.00).

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: МУЗИКА ИЗ СЕРИЈЕ "НЕМАЊИЋИ": Звуци средњовековне Србије

- Постоје многе дилеме када припремате познате историјске личности. О лику који играте можете да нађете доста тога и у историјским списима, на интернету, у причама историчара, али мислим да је основна ствар сценарио. Тако сам се и ја водио тиме када сам градио улогу Стефана Првовенчаног. Иначе, мислим да смо ми глумци апсолутно аутори својих ликова. Без обзира на то што је писац написао, редитељ режирао, то је колективни чин. Тако да је свакако и Стефан нешто добио од мене, јер би га неко други сигурно другачије одиграо.

* Иако сте до сада више пута играли историјске личности, ова улога је једна од оних која се у каријери највише прижељкује. Како сте реаговали кад су вам је понудили?

- Знате, ја сам већ у озбиљним годинама и имам каријеру са доста наслова, тако да није било неке еуфорије. Наравно да сам се радовао што ћу радити на овом пројекту, али, пре свега, морао сам да прочитам сценарио и разговарам са редитељем.

* Рекли сте да вам је част што сте део овог пројекта за који сматрате да је надасве храбар. Због чега је вредело бити у њему?

- Јесте било храбро, зато што смо први на овај начин проговорили о можда и најбитнијем делу српске историје, кад је реч о нашем идентитету. До сада се нико није усудио да уради нешто слично, јер су то као што знате врло клизаве теме. Није свеједно кад причате о светитељима. То је једина династија у свету чији су се сви краљеви замонашили, тако да и код наше цркве и у народу они заузимају прво место. Стога је и била велика одговорност на нама. Могли смо да изаберемо нека два, три пута којим бисмо испричали ту причу, а ми смо се одлучили за овај, јер је лакши за генерације које тек сад уче о Немањићима. Да се разумемо, ова серија није образовни програм, али није и да није. Када први пут говорите о нечему, онда то мора да буде пажљиво и пријемчиво, тако да може да се разуме.

* Да ли сте добили неку своју слику лозе Немањића из тог времена?

- Они су имали један отворен простор да направе и државу и цркву, а притом све то у средњем веку. Толико су били напредни за своје време да не треба ту много трошити речи. По свему су специфични и најмоћнија су династија коју смо икада имали.

* Која од сцена са снимања вам је остала урезана у сећању?

- Првенствено она у којој се браћа мире. Одиграла се у манастиру Студеница, где су мошти Светог Симона, Светог Симеона, Свете Ане и Вуканове који једино није светац. Сећам се да нам је монах рекао: "Па, људи опустите се, ви сте сада у њиховој кући". И после тих речи смо се буквално тако и осећали и ми који смо их тумачили.

Нада Шаргин и Војин Ћетковић као Рашка и Стефан

* Један од најбољих кадрова до сада у серији одиграо се без иједне речи - сусрет Стефана и Вукана на бојном пољу. Да ли је овакве сцене најтеже извести?

- То смо одвојено снимали, није било директног контакта. Иначе, овакве сцене су врло компликоване, јер се раде и са много статиста, коња, камера. Али редитељ је инсистирао на тим детаљима. Он нам је све нацртао, тако да смо могли да видимо како ће изгледати у монтажи кадрови које смо снимали. На основу тога смо је и одиграли. Ваљда тако и треба да изгледа када два брата ратују један против другог.

* А осим битке на бојном пољу, за територију, државу, у серији се приказује и борба за очување породице. Да ли смо успели да савладамо те најважније лекције од предака?

- Породица је основна ћелија људског друштва. И сад све модерне, глобалне силе, директно покушавају да разбију и тај атом. Што више задиру у породицу, више је цепају, тако да ми као народ губимо идентитет. И постајемо сви исти. Немам ништа против тога у неком социјалном смислу, али мислим да свет јесте леп у својим различитостима. Е, традиција је управо ту да нас враћа нечему што су наши корени, гени, наша посебност.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ВИДЕО: Овај град назива улице по ликовима из "Игре престола"

* Пред нама је највећи хришћански празник. Како изгледа слика Ускрса у вашем дому?

- За сваку породицу је веома важно да постоје дани окупљања, радости и слављења нечега што нама апсолутно припада - то је национална припадност и припадност нашој православној цркви. После "Немањића" знам какве смо проблеме кроз историју имали, колико је било притисака да будемо католици. И сад постоје приче "шта би било кад би било", а ја сам врло поносан на то што јесмо. Стога на те важне датуме и треба да се окупљамо, волимо и кажемо једни другима све што имамо и осећамо. Зато се и трудим да, ево сад, за Васкрс окупим што више мојих најближих, да сви будемо на једном месту. То су неке ситуације које се понављају сваке године, нешто што је у мени остало из детињства. Слављење славе, Божића и Ускрса није само традиција, већ нешто што нас држи на окупу. Сматрам да је то веома битно и да то нико не може да нам одузме, нити сме.

ЋЕРКЕ УЧИМ ДА БУДУ БЛИСКЕ

* КОЈИМ вредностима се водите у васпитавању ваших ћерки?

- Оним којима смо научени моја супруга и ја. Сматрам да обоје потичемо из здравих породица које су, ево, опстале толико дуго. Она је блиска са сестрама, колико и ја са братом, оцем, мајком. Васпитавани смо на сличан начин и трудимо се да то пренесемо и на нашу децу. Волео бих, пре свега, да буду слободна у размишљању, а сад радимо на том поверењу, да га имамо једни у друге.