Саша Матић: Паметно сам градио каријеру

ФОЛК певач Саша Матић је пре тачно две године, на Дан жена, први пут у каријери покорио београдску “Арену”. То ће у највећој дворани на Балкану поновити 8. марта на солистичком концерту у оквиру турнеје “Не бих ништа мењао”, названој по његовом новом студијском албуму. Улазнице су распродате месец дана пре наступа, па ће “краљ балада”, како зову Матића, у “Штарк арени” наступити и сутрадан 9. марта. Публика ће уживати у добро познатим хитовима, али ће премијерно уживо чути и нове песме.

Прочитајте још: Саша Матић из Занзибара директно на сцену

- Био сам на одмору у Занзибару када су ме обавестили да су улазнице за београдски концерт распродате, питали су ме шта да радимо и рекао сам да идемо на још једну “Арену”, па шта нам Бог да - каже, за “Новости”, Саша Матић. - Знао сам да ће једна “Арена” бити пуна. Волим велике изазове и концерте. Не мора баш по сваку цену, али када ми се већ пружила прилика, зашто да не. Надам се да ће дворана бити пуна и другог дана. Биће другачија сцена, публика ће чути и нове песме. Моје баладе су пригодне за тако посебне датуме као што су 8. март или Дан заљубљених.

* Естрадни пут вам је без мрље, а каријера пуна добрих песама?

- То ми је пошло за руком зато што сам музички писмен. Познајем материју, што се каже, па сам умео да препознам добру песму. Много су ми помогли сарадници Марина Туцаковић, Јелена Трифуновић, Драган Брајовић Браја и други, као и пријатељи који нису из света музике. Желео сам да и они, као обични слушаоци, дају свој суд и кажу да ли ваља или не ваља. Све је у мојој каријери ишло својим током, без неких потешкоћа. Прилагођавао сам се како би ме слушале све генерације. Снимао сам песме које ће трајати и остати. Али увек треба ићи даље, напред, степеник више.

Прочитајте још: ВИДЕО: Саша Матић "запалио" Краљево

* Да ли сте захтеван сарадник?

- За текстописце мање-више али сам за композиторе веома захтеван. На новом албуму највише сам малтретирао Дамира Хандановића. Враћао сам га милион пута, те не ваља рефрен, поправи ово, дотерај оно. Кад направи мелодију како мени паше, онда га враћам због аранжмана, кажем му: “Немој тај добош, стави овај, немој ту гитару”... Слично је било и када сам једном приликом радио са Александром Футом Радуловићем. Завршили смо песму, преслушали смо је три пута у студију, а ја сам затим и код куће. После два дана дођем код њега и кажем му да ништа не ваља и да морамо све поново. А Фута ће на то: “Знаш када ћу следећи пут да ти нарежем песму?”

* Појавили сте се у тренутку када је на сцени било много певача?

- Када сам почињао морао сам да престанем да певам у кафани и кренем корак напред. Био сам на прекретници, или тамо, или овамо. Тада сам углавном свирао код мог кума, када сам снимио прву плочу нисам имао срца да му кажем да планирам да кренем у нешто ново. Позвао сам га на ручак, сели смо и он ми је сам рекао да више нисам за ту причу. Олакшао ми је ситуацију, то је човек који ме је научио многим стварима у животу и послу. Дебитовао сам као гост на концерту Синана Сакића у сарајевској “Скендерији”. Тамо сам доживео неку врсту ерупције, била је то невероватна енергија, изашао сам на сцену као да певам већ 10 година и као да ме публика већ зна. После тога је све кренуло, нисам имао свој бенд, већ сам свирао клавијатуре и певао. Синану, Аци Лукасу, Ани Бекути и још неким људима не могу да заборавим оно што су учинили за мене.