Шта се дешава са CGI-em у Марвеловим филмовима?
22. 02. 2018. у 23:46
MCU је тренутно највећа, најлуђа, најпрофитабилнија и најшаренија машинерија у Холивуду
MCU је тренутно највећа, најлуђа, најпрофитабилнија и најшаренија машинерија у Холивуду.
Снага овог "серијала" филмова лежи у ретком слагању публике и критике, упркос свакојаким успонима и падовима у успеху досадашњих осамнаест филмова. Управо тако, пораз никада није био опција и увек се разматрала величина успеха, пише IGN Adria.
Није било компромиса, није било правдања, продукција је третирана строго професионално, планови и сценарија су чувани попут шифара за нуклеарно наоружање, а исто тако су и глумци чувани као мало воде на длану. Тако је MCU окупио сложну екипу испред и иза камере, људе који Марвел Студиос сматрају једном великом породицом.
Не сумњамо да и они имају своје чарке, унутрашње конфликте, свађе, претње раскидом уговора, али то никада није довело до отвореног скандала, преговарало се, постигнути су идеални договори, и једини "скандал" који се данас везује за MCU јесте дивљање Едварда Нортона који је хтео да се цели Авенџерси врте око Хулка и да се сценарио из корена промени, плус хонорар од квадризилион долара после чега га је Марвел, уз не толико дужно поштовање, избацио из канцеларија, напоменувши да човек очигледно није свестан шта овај студио има у плану.
Међутим, ако се вратимо у садашњицу, док T'Challa, Okoye, Nakia i Killmonger јуришају по биоскопима обарајући рекорд за рекордом, полако испливава на површину очигледан проблем за који се Марвел Студиос можда надао да нам неће бити толико битан - CGI.
За разлику од неких других франшиза, комерцијални успех MCU-a може се поклопити једино са успехом код публике и критике. Црни Пантер је постао најбоље оцењени суперхеројски филм на "Rotten Tomatoes" икада. Из године у годину, Марвел избацује хит за хитом из године у годину и не мањка му предности, нарочито када је реч о моћним дигиталним ефектима. Тако је, бар, било све до последњих хитова после којих је постало очигледно да неко ту озбиљно "ленчари".
Да се разумемо, није ствар ни у том ленчарењу ни у нашој размажености као Марвелове публике. CGI у овим филмовима је већински спектакуларан. У свом најгорем издању ови ефекти не могу да се пореде са неким другим катастрофама овог жанра које је могао да реши један једини жилет. Ипак, када имате најмоћнију машинерију Холивуда која зарађује милијарде избацујући више филмова годишње од којих се и публика и критика и "box office" истопе, објективно је и логично да се ударе најстрожији могући критеријуми. А њих MCU испуњава све мање и мање.
Фаза 1 је била нешто на шта је само луд човек могао да се пожали, бар када је реч о ефектима. Фаза 2 је такође прошла беспрекорно, али ипак релативно беспрекорно, ако се присетимо пар шкакљивих момената у Avengers: Age of Ultron . Најзад,Captain America: Civil War започео је Фазу 3 и тада смо први пут приметили да нешто са ефектима није баш у најбољем реду.
"Битка за аеродром" је био, свакако, најочекиванији моменат филма, и била је апсолутна рапсодија забаве и акције. Међутим, гледаоци током сцене полако стичу утисак да ниједан од глумаца није присутан у кадру, већ да позајмљују гласове у нечему што личи на изузетно квалитетан синематик за игру. Плутајућа глава Роберта Дауни Џуниора је најконкретнији пример, а приметићете да је из филма у филм Ајрон Мен драстично изгубио на реализму. Да не бисмо причали у празно, присетимо се изгледа Ајрон Мена у првим Авенџерсима из, сада већ подалеке 2012. године:


Дуго очекивани и бескрајно симпатични Спајди такође нас је разочарао, наравно у реализацији дигиталних ефеката. Одело које носи Спајдермен како у Civil Waru тако и у Homecomingu је испало из конзолашке игре, и ни у једној секунди не можемо рећи да је Питер Паркер реалистична појава, када није у акцији то јест.
Ту се крије највећи проблем који имамо са CGI-em у Марвеловим последњим филмовима: Користи се када апсолутно нема никакве потребе за њим. Толико је сцена у којима су ликови очигледно компјутерски генерисани, или у којима је болно очигледно да им глумци само позајмљују гласове, да се свако запита да ли је могуће да није било могуће окупити глумачку екипу на сету, глумце који добијају за ове улоге десетине милиона долара по филму, побогу.
На следећој страни ћемо објаснити зашто се Марвел превише ослонио на ефекте и зелена платна, као и зашто се нећемо решити овог проблема у скорије време.
Црни Пантер је један од визуелно најимпресивнијих MCU филмова до сада. Ипак, када T'Challa "генерише" свој костим, визуелни спектакл одједном добија шупљину.
Можемо узети у обзир да костим није предвиђен да буде реалистичан јер је Wakanda чист футуризам а Вибранијум нам остаје "мистична легура" са необјашњивим моћима сама по себи, али ништа од тога не може оправдати T'Challine "гумене" покрете када год ступи у акцију. Јасно је да је филм у потпуности зависио од дигиталне обраде како би се приказале способности T'Challe и Killmongera, али све то једноставно не само да одвраћа већ буквално уништава пажњу гледаоца када дође моменат за њихов дуел у Ваканђанској подземној маглев железници.
Баците поглед на клип из саме борбе и биће вам јасно. Не очекујемо никада претерану логику код суперхеројских покрета у борби, али у овом случају смо све законе физике на 20. секунди клипа бацили кроз прозор.
Ово је драстична промена на горе за Црног Пантера у односу на његово прво појављивање у Civil Waru. Тај филм је имао, као што смо споменули раније, брдо својих CGI проблема и на Пантеру се такође доста радило "у компјутеру", међутим завршни производ је био немерљиво уверљивији, а овај нови костим који га у потпуности дигитализује би требало задржати само у БП филму и нигде више. T'Challa ипак није ванземаљац, већ будући предводник слободног света, можда и читавог МCU-a.

Више је разлога зашто Марвел допушта да се овакве ствари понекад раде исувише траљаво. На првом месту, постало је знатно јефтиније исправити мање проблеме у пост-продукцији филма тако што ћете сести за компјутер, а не окупљати поново комплетан студио са све глумцима, враћати се на сет и доснимавати. Овај проблем само делимично иде редитељима на душу, јер у оваквим околностима имати све апсолутно све кадрове, позиције, транзиције и унапред решен монтажни поступак у глави апсолутно је немогуће.
Зато је, уосталом, туча на аеродрому у Цивил Wару скоро потпуно компјутерски генерисана - тако је било практичније из кинематографске перспективе. Такође, суперхеројске моћи су подједнако криве. Лако нам је да поверујемо да су летачи као што су Висион или Ајрон Мен суперхероји, али приземнијим борцима као што су Црни Пантер или Капетан Америка неопходна је подршка CGI-а да би њихова супериорност дошла до изражаја.

Остао је још само један разлог зашто се Марвел толико окреће ЦГИ-у у ситуацијама када за тиме нема потребе - спојлери. Да, логично је да се сцене из свемира или Asgarda и Wakande снимају испред зеленог платна, али уколико Марвел машинерија дође на неку локацију да снима супертајни Infinity War, у 2018. години када свако може себи да приушти бар 12 мегапиксела камере, интернет би експлодирао у року од сат времена, а и ми бисмо панично писали вест са насловом "Откривено где се снима Infinity War".
Тако су уфоткани глумци у својим старим костимима, Тор са дугом косом, неки од ликова који су погинули раније као што је Frank Grillov Crossbones и сада цела Мрежа води полемику да ли ће се Infinity War вртети око путовања кроз време.
Искрено, не постоји начин да се ово ослањање на CGI "залечи" у наредном периоду. MCU филмови су толико стилски дефинисани да нема сврхе ни покушавати увести неку промену. Штавише, Марвел Студиос је више пута организовао предавања CGI мајстора намењена редитељима који нису упознати са поступком коришћења ефеката овог ранга.
Можемо само да се надамо и још једној варијанти - да су ефекти били толико баснословно скупи да је Марвел одлучио да тенденциозно штеди како би се уложило у најбољи могући изглед Infinity Wara. До тада, остаје нам најсвежије сећање на пресмешне носороге који јуришају пољима трибал-футуристичке Wakande.
Коментари (1)