Јосипа Лисац: Одувек сам се плашила комплимената

ПЕВАЧИЦА супериорног гласа, специфичне интерпретације и имиџа, Јосипа Лисац, слављеничку турнеју поводом пола века каријере завршиће 14. фебруара концертом у београдском Сава центру, где је прошле године, такође на Дан заљубљених, започела обележавање јубилеја. Једна од најуникатнијих појава на југословенској музичкој сцени, чију су каријеру обележили хитови попут "Магле", "Где Дунав љуби небо" или "Данас сам луда", наглашава да је сувишно било шта рећи о концерту, јер публика одлично зна шта да очекује. Славна хрватска дива каже да између Београда и ње постоји нераскидива веза и да није случајно што је изабрала баш српску престоницу за почетак и крај турнеје. С публиком у Сава центру прославиће и 68. рођендан, па не чуди што је све у њеном животу у знаку љубави.

- Давне 1967. телевизијска екипа из Београда и људи из "Џубокса" дошли су у Загреб у потрази за младим талентима - каже за "Новости" Јосипа Лисац. - Била сам тада чланица групе "О'Хара", запазили су нас, сутрадан су нас ангажовали и снимали смо емисију "Концерт за луди млади свет". Љубав између Београда и мене живи и данас. Веома сам срећна што ћемо се поново видети, брзо је прошло време од прошлог концерта. Публику и мене везује обострано поштовање. Живимо, па како нас живот носи.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Радош "испеглао" Лидијине коврџе

* Како је вас живот носио?

- Ништа није лако, није лако успети и себе наметнути. Јесам била посебна и другачија, хтела сам да нађем свој пут и израз, и он био је другачији, ван уходаног смера. То је аутоматски теже, јер постоје људи који су против оног што радите и они који су за то. Схватила сам да многи то разумеју и желе, како је време пролазило, чини ми се да је више било оних који су били за оно што сам радила. Важно је да све у животу има смисао и разлог. Размишљам о томе шта бих даље радила, онако по своме, сањарим. У Београду ћу прославити 68. рођендан, у духовном смислу сам остала иста, све је супер, лагано иде. Не мењам се, мада се много тога променило, суштина је да будеш то што јеси, да радиш то у шта верујеш, темељно, ником да не подилазиш и неко ће то схватити. Могла сам да будем талентована и даровита, али да то људи нису препознали и заволели, не би било ничега.

* Кад кажете љубав, многи помисле на вашег покојног супруга Карла Метикоша, који је за вас компоновао највеће хитове?

- Толико је то дивно и велико! Како су, рецимо, људи везани за песму "О једној младости" са мог првог албума "Дневник једне љубави" из 1973. Карло је као музичар толико тога знао и умешно пренео мени и људима. То је велики дар који је носио у себи и поклонио свима нама. У међувремену се створила и љубав, делили смо живот, заједно смо сањали, смејали се и путовали. Ми смо као једно, највећи прјатељи, он је био ја, а ја сам била он! То се зове љубав која живи. То се не може описати.

* Ваш једини мото, мисија и политика у животу била је музика?

- Гледајте, политичари имају политику, па то проносе, мене то савршено не занима. Музика је увек била лек, као универзални језик људских емоција човеку је приуштила најбоље и најлепше. Живот треба сагледати мало дубље, човек је веома сложен. Сви имамо слабости, али и снагу. Треба истаћи то добро у људима. Изнад свега је бити човек, са памећу да превазиђеш невоље, да имаш способност толеранције и разумевање. Треба разумети човека и свет у коме живимо, како да будемо људи једни према другима. Трудила сам се да схватим и разумем и видела да много тога не знам. Онда, гледаш, учиш, слушаш, па имаш став и размишљање. Ја, ипак, најлепше могу да проговорим кроз оно за шта сам талентована и знам најбоље, а то је музика.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Бандерас као Пикасо

* Иза вас је импозантна музичка каријера, шта помислите када кажете пола века на сцени?

- Нисам славила ни 30, ни 40 година каријере. Требало би да будем срећна и захвална што сам успела и нисам падала. Увек сам се бојала еуфорија, превеликих комплимената и честитки. С друге стране, нису ми се свиделе критике јер нису биле меродавне. Схватила сам да бих најбоље требало да знам да ли је нешто било одлично, за честитке и комплименте, или није било добро и заслужује критику. Морате имати однос према себи, тога се држим и данас. Стално имам нешто себи да приговорим и у праву сам! То што сам имала став о себи ми је помогло свих ових 50 година. Само ја знам шта би требало да урадим, ко сам, шта сам и шта могу. Не признајем никаве звезде, гламуре и диве, ја сам особа која ради и има одговорност. Изађем на сцену, ту су људи, аплаузи, иза тога је потребно много радити, размишљати и трести се, не од треме, већ од одговорности да пружиш најбоље.