МЛАДЕН ЛУКИЋ: Због лењости сам музичар

ПРВИ тромбон Позоришта на Теразијама, истакнути члан састава “Балканика” Сање Илића, Биг бенда који прати Жељка Јоксимовића на турнеји “Два света” и трибјут бенда “Ејми Вајнхаус” - Младен Лукић (34), јавности је познат и као финалиста прве сезоне ТВ серијала “Икс фактор”, где је бриљирао извођењем Луисове песме “Не куни ме, не ружи ме мајко”. Овај рођени Суботичанин, професор инструмента на којем свира и предмета оркестарске деонице у музичкој школи “Јосип Славенски” у Београду, сусрет с класичном музиком је имао још као беба.

- Моја баба је послератно сироче из Земуна, која је по казни послата у сиротиште у Суботицу - прича, за “Новости”, Младен. - У тамошњем позоришту је упознала мог деду и постала оперска певачица. Била је други алт и све дечје песме ми је певала оперским гласом. То су озбиљне трауме. Стриц је био професор хармонике у Немачкој, а деда је завршио виолину у Загребу. Родитељи су само љубитељи музике, али отац ме је условио да идем у музичку школу, јер сам био исувише лењ за било шта друго.

* Ипак, за школовање нисте били лењи.

- Завршио сам основну музичку школи у Суботици, средњу сам уписао на силу, теоретски одсек, и на крају школовања професор ми понуди тромбон. Мислио сам да ћу студирати права, али када сам видео колико питања за пријемни има, одлучио сам да за годину дана изнова завршим и нижу и средњу музичку школу, али за тромбон. Сваког месеца сам ванредно полагао стручне испите, прелазио разреде, вежбао по 12 сати дневно и успео. Једина препрека ми је био поп из православне цркве до мог прозора, јер је замолио маму да не вежбам макар недељом од 10 до 12 сати, у време литургије. На Музичкој академији у Београду сам завршио тромбон и уписао специјализацију.

* Каријеру започињете као тромбониста.

- Прво у бенду “Маракуја”, Марка Луиса, и било је одлично, али није било публике. После сам свирао за М.В.П., али ни ту се нисам задржао, а онда сам са Немањом Којићем Којотом започео рад у бенду “Соулкрафт”. Е, ту сам се пронашао. Мислио сам да ћу са том музиком отићи на крај света, и тако смо и почели, али лоши међуљудски односи су довели до распада састава. Много сам научио од Којота, видео сам како свира тромбон из срца, а технички је ограничен. Он је најупечатљивији музичар с којим сам радио и радујем се новoj сарадњи.

* Када сте запевали?

- Још сам у средњошколском бенду свирао клавијатуре. Певао сам и друштву уз гитару, и мислим да је моја другарица Брана заслужна за све, јер је стално говорила: “Видиш да сви плачемо кад певаш, ти мораш то да радиш.” Јавно, први пут сам певао у “Икс фактору”. Прошао сам све етапе до финала и ту доживео крах, намерно, јер сам извео песму коју нисам желео.

* Како сте се прикључили групи “Балканика” Сање Илића?

- Још 2006. сам свирао са њима, али у саставу Симфонијског оркестра који их је пратио, а после “Икс фактора” ме је позвао њихов продуцент. Планирали су тада да уплове у поп воде, и убрзо смо ушли у студио. Највећи изазов ми је био да отпевам 10 песама у 10 различитих миљеа. Први наступ са њима сам имао 2014. на “Бир фесту”, пред 120.000 људи, како су писале “Новости”. Изашао сам на сцену у оном плашту, поставио 150 папира са текстовима испред себе, и тако је почео наш суживот.

ПЕВАЧ САМ!

ПОРЕД свог инструмента, Младен је све чешће и за микрофоном, па га питамо да ли је данас тромбониста или певач.

- Када свираш, увек си заштићен иза инструмента, јер знаш како све функционише, тим простором владаш - објашњава музичар. - Прелазак у певача доноси већу одговорност, у фокусу си, и мораш да држиш пажњу публике. У почетку сам мислио да сам баш лош у томе, али Сања Илић ми је дао најбољу подршку - није ме критиковао, али ни хвалио, пустио је да нађем свој пут. Тако да се од ове сезоне осећам као певач.