Биће опет добрих песама

ВИРТУОЗ на хармоници и један од наших најуспешнијих композитора народне музике Миша Мијатовић спрема се на још један пут у Канаду. Овога пута иде са својим старим пријатељем и сарадником, певачем Радишом Урошевићем, а фото-репортер “Новости”, Војислав Данилов, срео их је када су предавали документа за визе.

- Идемо у октобру у Канаду, на свадбу, један наш пријатељ жени сина - открива нам Миша и одмах наставља да прича о Урошевићу. - Нас двојица већ 40 година сарађујемо, често радимо концерте и свадбе и приватно се дружимо. Баш сам му недавно компоновао нове песме, једна је већ објављена, а још ће бити до краја септембра, почетком октобра. Тако то сада иде, једна по једна.

* Шта сте још радили током лета?

- Урадио сам недавно две песме за Мирослава Илића, планирамо да их објавимо у септембру, да се прочују до његовог традиционалног децембарског концерта. Има он много хитова, али да мало освежи репертоар. Две песме сам дао и Зорици Брунцлик, која ових дана улази у студио. Радио сам и за Снежану Ђуришић, Ану Бекуту и имао сам много концерата, а биће их још до краја године. Ради се сасвим коректно, ништа претерано, али какво је време, добро је.

* Деценијама водите оркестре и на телевизији...

- На неколико телевизија предводим оркестре у емисијама у којима се свира уживо. Увек сам то волео, а на плејбек да свирам и само да се сликам никада нисам хтео. Важно ми је да се чује, а не да се види. Јесте теже, али то ме испуњава.

* Шта гледате на телевизији?

- Углавном спортске канале. Пре свега фудбал, то не пропуштам, али волим и остале спортове, поготово када игра наша репрезентација.

* Синови су наследили од вас љубав према фудбалу. Да ли су и даље у том спорту?

- Старији син више није, играо је четири године у Америци док је тамо студирао. Завршио је факултет и запослио се у Београду. Млађи је завршио играчку каријеру у великим клубовима у иностранству, па је постао тренер. Ускоро ће отворити школу фудбала у Краљеву.

* Како вам звуче данашњи, млади “народњаци”?

- Последњих година се све помешало и нисам баш задовољан у ком правцу то иде, али сам оптимиста да ће тај тренд проћи и да ће опет бити квалитетних народних песама. Важни су српски елементи, наш фолклор, а не турски, грчки, шпански или неки други мелос. Имамо велики потенцијал, али мислим да већ годинама нема песама које вреде. Све које слушамо на свадбама и весељима су старе, настале осамдесетих и деведесетих. Преживеле су јер су квалитетне и интерпретирају их добри певачи, а ове нове трају док им се врти реклама, па падају у заборав.

* Има ли младих хармоникаша?

- Има и добри су. То ме веома радује. Хармоника је инструмент који се подразумева у народној музици. Има и много хармоникаша од којих могу да уче, па не бринем за будућност поред овако талентованих клинаца.