Гуча слави љубав у ритму вртлога

ТИХО је свирала труба Бојана Крстића, "од душу", како он то воли да каже, на увце лепој Краљевчанки Ивани Радисављевић (20). Мелодија његове такмичарске песме "Коштана, сирота Циганка" гађала је Ивану право у срце, које је, у дргачевској престоници, у вароши љубави, обећала свом дечку Микију Стефановићу (24). За тренутак је сво оно гучко лудило стало, бубњеви и басови су се утишали... Све док Краљевчанка није страсно пољубила свог Микија. Онда се славила љубав до јутарњих сати...

- Сада јој нисам дао прстен, али ускоро ће и тога бити. Обоје смо дошли на Сабор, купили смо шајкаче. Волимо наше, домаће, волимо трубу, а изнад свега се међусобно волимо. Седам година се знамо, а годину се забављамо - рекао нам је Мики, пресрећан што му се Ивана обећала и што су труба и сабораши били сведоци ове дивне младалачке љубави.

Своју девојку, Немицу Селину Гајер (20), Неготинац Саша Фурњигић (21), који је рођен и живи у Штутгарту, такође је довео на Сабор. Први пут су у Гучи, али су већ одлучили да ту крунишу своју везу. Опчињени су атмосфером, музиком, драгачевским домаћинима...

- После два сата проведена овде, закључили смо да нас је Гуча загрлила и обгрлила. Из њеног загрљаја тешко да можете да се ишчупате, па тако и ми... Одсада знамо где ћемо долазити сваке године - казао нам је Саша.

Четвртак вече био је резервисан за "Вртлог", нумеру мајстора трубе Дејана Петровића, на коју сабораши "одлепљују". Тресао се стадион у ритму Петровићевих чувених обрада домаћих и страних хитова. Најпопуларнији трубач у Србији није желео да прича о стравичној саобраћајној несрећи коју је доживео пре неколико дана, а у којој је, само пуком срећом, остао неповређен.

- Нећемо о томе да причамо. Идемо даље, живот је један и треба га проживети - кратко нам је казао Дејан, који је после спектакуларног концерта засео у "Броћића авлију", где је до касно уживао у музицирању свог колеге, такође мајстора трубе Саше Крстића.

Наручивао је песме које, како нам је казао, слуша када жели да ужива, да се опусти. Све време је играо, љубио трубачка ознојена лица, а за сваку нумеру им је давао по новчаницу, дискретно, у џеп, тако да се могло само наслућивати у којим апоенима су биле.

- Гуча је огромна степеница у мом животу. Она ми је помогла у остварењу циља, зато јој се увек радо враћам. Овде се чује најлепша музика, а журке су најбоље - испричао нам је Петровић. - За свачији успех је битно да човек буде нормалан, да зна да седне са људима, да поприча, да попије. И са оним из врха, и са оним из њиве. Мојим колегама поручујем да пронађу свој пут, да не копирају никога. Ја сам годинама лутао, упорно бежећи од музике Бреговића, од Кустурице... И коначно сам нашао свој пут. Свако треба да тежи томе да буде само свој.

За Ацу Јовића стручњаци кажу да је тренутно најбољи басиста у Србији

Гучка долина кључала је у четвртак око поноћи. На сваком кораку трубачи су грували, најјаче, најгласније, најбоље што умеју. Било је лепо видети како један другом на увце свирају трубачи, који ће вечерас укрстити трубе и надметати се за највећа признања Сабора, па и за "Златну трубу", коју већ 54 године додељује наш лист најбољем трубачу по оцени жирија публике. Бојан Крстић је испуњавао жеље колеги Ивану Јовановићу и обрнуто. Ред врањанског севдаха, ред "двојке", па онда коло и чочек. Посебну пажњу сабораша привукао је басиста из Крстићевог оркестра Аца Јовић, корпулентни младић, иначе мајстор трубе, за кога стручњаци кажу да је тренутно најбољи басиста у Србији. Дувао је у велику лимену Аца све време, без престанка.

- Најмлађи сам мајстор трубе. Музика је мој живот. Не одвајам се од свог баса. Не знам ноте, али знам да свирам на осећај, на слух - казао нам је Аца, коме, када издувава ваздух у трубу, образи постају два велика меха, што је одушевило сабораше.

ЕВРИМА КИТЕ ПЛЕСАЧИЦЕ

ШАТРЕ, кафане и локали данима су пуни трубача и народа жељног дернека и разбибриге. Трбушне плесачице, које се на столовима врте у ритму бубњева, весељаци ките доларима, еврима, хиљадаркама... Ужива се и игра без престанка.

Тек пред зору Гуча се утиша, трубачи одлажу инструменте, а сабораши крећу на починак. И таман када сабораше хвата први сан, када буку замени пријатна тишина, гучка долина се у седам ујутру затресе од пуцња прангија. Будилица позива на нови дан гучког лудила. Сви су убрзо на ногама. И трубачи и сабораши.