Марчело: Жртвујемо кичму да бисмо спасли стомак

МУЗИЧАР и писац Марко Шелић Марчело објавио је роман "Хигијена несећања" ("Лагуна"), другу књигу из трилогије "Малтерего". Бунтовник оштрог пера и гласноговорник младе генерације овога пута читаоцима доноси интригантну причу саткану од кошмара и стварности, у којој петоро младих и огорчених људи добија фаустовску шансу за излаз из безнађа. Аутор је пре два дана у књижари "Делфи" у Београду потписивао нову књигу и дружио се са читаоцима, а каже да ће други део "Хигијене несећања" бити објављен већ крајем године.

- Наслов књиге односи се на две ствари: на потиснуту трауму главног јунака, али и на колективно несећање као тактику преживљавања нашег друштва - каже за "Новости"Марчело. - Видећемо где се те две приче сусрећу. Наслов је, наравно, омаж Сими Пандуровићу, та његова синтагма "хигијена несећања" веома ме интригира: хтети да се не сетиш, не сећати се циљано и врло педантно. Краткорочно лековито, на дуже стазе погубно.

о Књига говори о младим и огорченим људима, да ли је то прича о нама?

- Увек се трудим да моји јунаци буду особе, не протoтипске фигуре које тек илуструју неку друштвену појаву. Будући да се радња романа одиграва овде и сада, кроз јунаке се прелама и општа слика. Све те људе упознали смо у првом делу ове трилогије, у "Рубиковој столици", с тим што је тамо фокус био на главном јунаку, а овде стављамо под лупу сваког од њих. Њихов очај није истог порекла, па им ни моралне дилеме нису исте.

о Шта им је заједничко?

- То што им могући излаз, онај који се најчешће нуди, подразумева да сасвим погазиш и последњи лични и морални принцип, што намеће питање - шта онда спасавамо? Изгледа да код нас спасавање стомака подразумева жртвовање кичме. Изузетно ме интригира лик негативца, дијаболичне особе, интелигентне, начитане и образоване, која жели да види свет како гори. Савршено чита људе, игра се животима и распоређује их по шаховској табли, брижљиво припремајући свој мастер план.

о Како сачувати сопствену душу, част, морал и избећи искушења и дилеме?

- Кокан Младеновић је у једном интервјуу казао да је заправо већина нас емигрирала: неки ван земље, а неки у себе. То је тачно, али не мора бити лоша вест. Лоше је само ако си перманентно емигрирао у себе. Склањати се повремено и привремено у сопствене кружоке, међутим, чини да човек остане при себи, скупи снагу и настави битку. Али гајим разумевање и према онима који дигну руке и оду одавде. Некако и јесте сводљиво на то: или отићи одавде или остати и борити се. Једино што не подржавам је остати овде и не борити се!

ПИСАЊЕ ЈЕ УСАМЉЕНИЧКИ ПОСАО

У НАРЕДНОМ периоду Марчело неће бити превише ангажован на музичком плану, већ ће током лета промовисати роман и радити на следећем.

- Музика ће сачекати да се "Хигијена несећања" приведе крају - каже Марчело. - Када ова литерарна авантура буде готова, биће времена за стихове. Бенд је прилично наоштрен, у суштини чекају мене. Допада ми се та смена енергије јер је писање усамљенички посао, док нам је музика увек била тимски рад.