Власта Велисављевић: У 91. упознајем Србију!

У ЗГРАДУ "Вечерњих новости" ушетао је лако, као да улази у свој дом. Наиме, Власта Велисављевић је био чест посетилац наше куће, па би неприродно било да се сада понаша као гост. Уместо "путовања" лифтом, глумац бира пешачење "узбрдо". До четвртог спрата пење се као да овог лета неће напунити 91 годину. Успут се распитује о новинарима који су некада радили за писаћим машинама наше редакције, бифеу у који је радо свраћао, чаробном погледу са шестог спрата зграде у центру Београда. Препричава нам глумачко-новинарске анегдоте, присећа се тренутака када је после сваке премијере журио у "Новости" да би прочитао критику тек скинуту са вруће ротације, која ће читаоце сутрадан разгалити.

- Некада је критика била веома важна за нас глумце - не крије Власта. - Били смо радознали да истог тренутка сазнамо како су нас угледна имена, попут Милутина Мишића, оценила. Односи између новинара штампаних медија и глумаца су иначе били посебни, јер смо ми желели да досегнемо висине и постанемо популарни, а ко је у томе могао боље да нам помогне него мајстори од пера. Али није само то био разлог наших сусрета. Имали смо о чему да разговарамо, да се нашалимо, а богами су се рађале и љубави. Многи новинари су се оженили глумицама и ти бракови су лепо трајали.

Данас су дружења све ређа, критике је све мање, али зато признања не заостају и исто велико вреде. А, Власту ове године баш не заобилазе. После одликовања председника Републике, обрадовала га је годишња награда Југословенског народног позоришта и "Златни ћуран" за животно дело, који се традиционално додељује на јагодинским Данима комедије. Док говори о томе, глумцу све време лебди осмех у углу усана. И гласно размишља:

- Занимљиво је да сам много награда "покупио" у последње време. Као да је моја каријера тек сада почела да се богати признањима. Због чега је тако, нисам сигуран. Али свиђа ми се теорија по којој сам тек у старости добио право глумачко лице. Па хајде нека буде да је то.

Никада није пребројао признања, као што није направио прорачун колико је тачно одиграо улога од 1938. године, када је дебитовао у Родином позоришту, којим је руководила ћерка Бранислава Нушића Гита Предић Нушић.

- Неко ми је рекао да сам играо око 400 рола, али не знам. Зато памтим када сам први пут изашао на позорницу театра у којем је све било подређено деци. Комади су писани за најмлађе или су се адаптирале представе за одрасле, па је тако урађен и чувени Нушићев "Пут око света за 80 дана", али је Јованче у овом случају био шегрт којег је газда тукао, због чега је отишао у свет. Било је и звездица у нашем позоришту, као што је Милица Маршићанин, коју су прозвали српском Ширли Темпл - присећа се глумац.

Од тада па до "титуле" почасног члана ЈДП прохујале су деценије и деценије. То што су га овим признањем наградиле колеге, највише га је обрадовало, јер су му тиме индиректно признале да им је још потребан, што је велика ствар и мотивација за даљи рад.

- А улога увек има за нас старије, јер су многи отишли на онај свет. Помало зазирем да ме не зову да играм само зато што сам још ја остао - шали се Власта.

На питање да ли је најстарији глумац на нашој сцени одговара кроз осмех да није обраћао пажњу, мада га други често у то уверавају. Он опет гледа напред, па ту већ види гостовање у Бечу и Ријеци, са представом "Хамлет". И већ размишља где би могао да отпутује када буде имао прва четири слободна дана. Власта је познат као велики путник. Са позориштем је обишао добар део света, у сопственој режији целу Европу, а сада се окренуо Србији. И открио је толико лепота да жели још да их упије.

- Морам да признам да сам запустио нашу земљу, али сада је истражујем у бојама за које нисам ни знао да постоје. Недавно сам открио да у Сијаринској бањи постоји јединствени гејзир у Европи, спазио сам у том крају предивне пределе и људе, приметио да се у Сијарињу заједно играју српска и албанска деца. Очарала ме је западна Србија, долина Увца, једна од највећих земљаних брана, па и пецање у Златарском језеру, иако нисам упецао ниједну рибу - прича глумац, познат као страсни риболовац.

Када говори о риболову, воли да се нашали да му је то једини повод за шетњу, јер свуда иде аутом. Ретко ко не зна да Власта вози "калину" коју је Путин возио за једну рекламу, а многи му "спочитавају" и да га препознају у саобраћају, јер стално труби.

- Свирам само када хоћу неког да поздравим или да га пустим. Не љутим се када ме заобилазе и секу ми пут, јер увек помислим - ко зна шта је том човеку, можда има неку муку код куће, па жури, можда је то мој лекар, а ја га нисам приметио, можда је то муж који јури жену која га вара - завршава са осмехом ову причу великан српске глумачке сцене.

И насмејан одлази даље. Не жели да чека лифт, већ пешке силази до приземља зграде у коју је ко зна колико пута ушао.