Бранко Веселиновић: Лоше вести ми не кваре дан

БРАНКО Веселиновић (35), водитељ "Дневника" на РТС 1, готово пола живота бави се телевизијским послом. Већ 15 година озбиљно нам се обраћа с малог екрана, а крајем ове обележиће деценију рада на Јавном сервису.

- С обзиром на то да сам праг БК телевизије прешао са непуних 20, до тог тренутка завршавао сам школу и бавио се ваншколским активностима - почиње своју причу Веселиновић.

* Информатива мора бити озбиљна, а и ви у њој. Да ли сте и приватно такви?

- Информативни садржаји у Србији, по правилу, не остављају много простора за било какву шалу. Иако живимо у времену експанзије инфотејнмента, нисам склон таквом начину размишљања, поготово кад говоримо о строгој информативној форми као што је "Дневник". У складу са тим се и понашам. Верујем да нико од нас није исти у приватном животу и на радном месту. Сваки посао са собом доноси одређене норме и правила понашања које треба испоштовати. Зато правим разлику између та два стања.

* Има ли места за импровизацију у "Дневнику"?

- Има, али дозирано и не по сваку цену. Уосталом, човек мора да тражи равнотежу и да ради на осећају за меру свакога дана. То је процес, трајно стање, а не нешто што можете да положите као испит и заборавите. Новинари га данас полажу јавно, пред публиком.

* Утичу ли константне лоше вести на расположење? Како се "носите" с њима?

- Не утичу, јер би живот постао неподношљив. Тек кад завршите на операционом столу схватите да оно са чиме се носите сваког дана можда и није тако страшно. Имати нечији живот у својим рукама далеко је озбиљнија ствар. Носити се с лошим стварима одговорно знак је зрелости и мислим да нам живот сам по себи то намеће.

* Тренирали сте ватерполо. Да ли сте и данас активни у неком спорту? Колико је то важно за развој личности?

- Важније је него што на први поглед изгледа. Физички развој само је једна компонента коју спорт доноси. Социјализација, одмеравање снаге са вршњацима, налажење свог места у систему, померање граница, чекање на ред, само су неке од лекција које добијате, поготово у колективним спортовима. Ко то научи на време, завршио је још један факултет. Бавим се спортом и даље, рекреативно, колико ми дневни распоред то дозволи.

l Припремате ли нешто ново у јесењој ТВ сезони?

- Планирам да до краја године испуним велики задатак, који сам себи наметнуо. Али не смем да вам откријем. У међувремену, видимо се у 19.30.

САВЕТ ЗА КОЛЕГЕ

* ШТА бисте поручили младим новинарима?

- Савете треба опрезно делити и само онима који их сами траже. Предложио бих им да, пре него што кроче у редакцију, ставе на папир оно у шта верују и да га сачувају. Други савет, који су и мени дали, звучи грубо, али је исправан - пронађите добронамерне колеге, вуците их за рукав, али им не скачите по глави.