Труба ником не да сна

НИГДЕ труба не звучи као у Гучи! Ни на једном месту на свету немате осећај као што га имате овде. Јер, овде је све допуштено, труба из сваког од нас измами и избаци оно што је дубоко у њему сакривено. У томе је драж овог Сабора, зато свако воли трубу. Пред њом сте огољени, и колико се год трудили да се контролишете, она вас разголити... Не остане ништа сем ваше душе и онога у чему сте рођени...

Овим речима Александар Пајић, младић родом из Параћина, који се после готово деценије проведене у Гвинеји у Африци вратио у Гучу, коментарише Сабор у драгачевској престоници. Њему није доста ни 24 сата у Гучи. Он би увек више... уз трубу, уз саборашице, уз ракију, уз купус из земљаног лонца, уз печење с ражња...

Трећи дан Сабора, без обзира на јесење температуре и измаглицу која је росила ознојена чела трубача, почео је трубачком будилицом, када су оркестри, свирајући најжешће и најјаче, пробудили сваког сабораша. А завршио се пред зору, када су трубе утихнуле, јер су трубачи душу испустили дувајући у лимене инструменте. На поноћном концерту, на коме су свирали најбољи оркестри Србије, песмом је сабораше право у срце “гађао” трубач из Ужица Иван Јовановић. Одсвирао је Силванину “Ноћас ми срце пати” и за трен “запушио” све друге трубе. Свих 200 труба, колико их је било на стадиону крај Бјелице, и још најмање толико широм варошице... Потом се заорило и завијорило коло. Играло се на стадиону, под шатрама код Попа, код Мића Мрака, у “Централи”... Странци у чуду, никако да похватају три напред три назад... Никако да осете ритам “моравца”, ритам влашког...

У вароши, на бини испред Центра за културу праштала је труба Дејана Петровића, мајстора трубе. “Вртлог” је сабораше бацио у транс, то је омиљена мелодија без које нема провода у Гучи. Након свирке, и Дејан је у “Централи” уживао уз звуке трубе оркестара с југа Србије - Елвиса Ајдиновића и Бојана Крстића.

- Не знам да играм и никада не играм - казао нам је Милош Радошевић из Крагујевца. - Само једном годишње, овде у Гучи, тело ми само заигра уз трубу. Пењем се и по столовима. Овде нико не може да ме препозна...., а то сам, у ствари, ја. И зато се увек враћам Сабору и труби.

Није чудо, мада многи који први пут долазе у Гучу не могу да се начуде да усред вароши затекнете сабораша који спава на улици, тротоару... Онда се пробуди и настави тамо где је стао, пре него што га је сан савладао. Драгачевска “љута” одмах разбуди, а трубе терају на игру, на вриску, на гучко лудило...

БОРБА ЗА НАГРАДУ НОВОСТИ

У СУБОТУ (21 час) на стадиону крај Бјелице љути бој војеваће 18 најбољих трубачких оркестара из Србије. Бориће се песмом, колом или чочеком, за награде Сабора, а понајвише за “Златну трубу”, коју ове године по 53. пут додељују “Вечерње новости”.

Капелници по последњи пут пред такмичење увежбавају нумере којима ће покушати да “купе” срце сабораша. Свираће најбоље, најлепше за “Златну”, која ће им отворити сва врата, донети више посла и пара.