Миодраг Драгичевић: Крадем занат од Берчека

ТРЕБАЛО је да постане кошаркаш. Седам година је живео тај сан, тренирао, изгарао, уживао, падао и дизао се. До стипендије у Америци и играчке каријере делиле су га само формалности. А онда му је судбина наместила "утакмицу" после које је могао само да одложи лопту и заигра неку другу игру. Изгубио је у продужецима. У одсудном моменту, Миодраг Драгичевић је добио мононуклеозу. Дијагноза која се појавила ниоткуд, приковала га је за кревет, удаљила са кошаркашког терена, ставила на посебан режим исхране. Али и још нешто - "направила" је од њега глумца. Да му се она није догодила, Миодрага тренутно не бисмо гледали у серији "Чизмаши" (РТС 1). И у ко зна колико будућих великих улога, какве већ предвиђају момку од 21 године.

- Очито је то била судбина - каже Миодраг. - Једна врата су ми се затворила, али су се истог тренутка друга отворила.

Када је, по завршетку спортске гимназије, морао да одустане од кошарке, одлучио је да шутира тројку. Погодио је. Отишао је на пријемни за глуму и био је примљен. Професорка Биљана Машић је у њему препознала оно "нешто". Потом је, на његовој другој години студија, пре девет месеци, екипа "Чизмаша" препознала да би баш он могао да изнесе лик главног јунака, Жике Курјака.

- Пријавио сам се за кастинг, послао слике које су тражили, па су ме позвали да дођем. Када су ми јавили да сам прошао, био сам пресрећан. Желео сам ту улогу и веровао да могу да је добијем, мада су се можда и неке звездице поређале у моју корист - каже са осмехом млади глумац, којем је редитељ Дејан Зечевић дао ветар у леђа, када му је рекао да је од првог тренутка ишао у добром смеру.

Било је то право ватрено крштење за студента тек обрелог у глумачком космосу. И одмах велика имена, сарадња са далеко искуснијим, од којих му је Александар Берчек можда највише помагао саветима, а редитељ правим индикацијама отварао потпуно нове видике.

- Имао сам част да одмах радим са најбољима, али и одговорност да баш зато максимално испуњавам задатке и све време будем фокусиран. Гледао сам их како се припремају за кадар, улазе у ликове и мењају се од ситуације до ситуације, што ми је омогућило да на лицу места крадем занат - признаје Миодраг.

Тог дана када је пала прва клапа, руковао се са Драгославом Михаиловићем, по чијем роману је Ђорђе Милосављевић адаптирао сценарио. И то је схватио као привилегију, али и додатну одговорност да ову епоху осети и изнесе. Унео се у лик Жике Курјака, нижег официра бивше југословенске војске, код којег су му се највише допали доброта и неискварен дух.

- Свидело ми се и нешто што ће га касније можда коштати - то што је смео. У превеликој искрености језик му је понекад бржи од памети, а он тога није свестан, јер је млад - открива глумац, чији се јунак заљубљује у једну удовицу (Слобода Мићаловић).

Причу "Чизмаша" Миодраг је живео тачно 72 дана, колико је трајало снимање. Боравио је у једном другом времену, што му је као љубитељу историје пријало. Носио је униформу и калио се као војник, што му се свидело, јер је на неки начин надокнадио оно што је "изгубио" укидањем војне обавезе у Србији. Три месеца је био младић са брковима, који су га чинили старијим и озбиљнијим. Када се све завршило, одахнуо је. А онда му је било помало жао, јер је имао осећај као да је то био крај и једне фазе његовог стварног живота, пошто се везао за причу и екипу. Сада "Чизмаше" гледа на телевизији, суботом увече, када се емитује серија.

- Свиђа ми се како је све упаковано, како су приказани односи међу јунацима, начин размишљања младих који су се борили за идеале. Необично ми је једино када себе видим на екрану - отворен је Миодраг.

А тек што му је необично када се прошета Београдом и види своју слику по граду. Реклама за "Чизмаше" је јака, а он је, ипак, у главној улози. Само што је Миодрагу све још чудно и није могао да претпостави да ће тако брзо да му се деси.

ПОДРШКА СЕСТРЕ ТАМАРЕ

ОДЛАСКОМ на студије глуме Миодрагови родитељи су добили нови задатак. Сада на платну не морају да гледају само ћерку Тамару (Драгичевић), већ и њега. Она му је иначе од првог тренутка била велика подршка.

- Када сам примљен на Академију, мислим да се обрадовала више од мене. Њени савети ми много значе - не крије глумац.