Слобода Мићаловић и Иван Босиљчић глумачки пар године

Слобода:Постала сам храбрија

КРАЈ августа за Слободу Мићаловић од детињства је био празник - резервисан за филмски фестивал у Нишу. И данас се сећа узбуђења са којим је као девојчица сваке године чекала позив од сада покојног глумца Млађе Недељковића којим ју је обавештавао да јој је набавио пропуснице - за ложу и за бекстејдж. Раздаљина од 40 километара која ју је делила од родног Лесковца до нишке Тврђаве није била ништа у поређењу са оним што ју је тамо чекало - њени омиљени глумци које је посматрала са нескривеним дивљењем.

Неке нове девојчице тако ће ове године гледати њу - јер захваљујући серији „Непобедиво срце“, Слобода је са Иваном Босиљчићем добила награду „ТВ новости“ за глумачки пар године која се традиционално додељује на фестивалу у Нишу.

- Конкуренција је ове године била јача него икад - каже Слобода која трећи пут добија ово признање. - Било је много добрих серија и филмова, појавили су се неки млади глумци, нови парови, па сам мислила да ће можда награда овај пут да нас мимоиђе. Баш ми је пријало кад сам чула да смо поново победили. Босиљчић и ја смо, како у шали кажемо, Шотрине специјалне јединице.

Серију „Непобедиво срце“ Слобода ће памтити по томе што јој је то био први посао након порођаја и било јој је, признаје, веома напорно јер је дању снимала, а ноћи проводила са тада десетомесечним близнакињама. Захваљујући снимању, први пут је била и у Паризу који ју је одушевио.

- Ипак, „Срце“ ћу највише памтити по томе што сам почела зрелије да доживљавам посао. Снимајући дани су ми раније пролазили у магли, све ми је било стресно, а сад сам научила да уживам у том тренутку и да га целим бићем осетим.

- Чини ми се да смо сви, ја прва, као роботи који ујутру устану, имају уигран темпо до краја дана, па онда легну да спавају. Ове серије нас враћају у нормалан природни ток када је дан трајао дуже, а људи имали времена једни за друге. Некад ми се чини да сам заробљена у овом времену. Уопште ми не би недостајали ни брзина живљења, ни компјутери који нам, чињеница је, олакшавају живот, али некако нас и заглупљују.

У тој брзини и мноштву породичних и пословних обавеза, Слобода скоро да и нема времена само за себе. Ипак, каже, не треба јој, јер би дан проведен без ћерки био празан и бесмислен. Мада је са мајчинством постала храбрија, стабилнија и сигурнија, плаши је једино ситуација у земљи.

- Избегавам да пратим вести. Тежину живота осећам на сопственој кожи, не морам још да читам о томе. Не могу да кажем да ме не плаши будућност мојих ћерки у овој земљи, али што се тиче мојих одлука, постала сам храбрија - раније сам имала страх од висине, а дошла сам дотле да сам се недавно спуштала са зграде високе преко 20 метара.

Иван:Препуштам се животу

УЛОГЕ у серијама „Рањени орао“, „Грех њене мајке“ и „Непобедиво срце“ донеле су Ивану Босиљчићу популарност, титулу најпожељнијег зета у Србији и - три награде „ТВ новости“ за глумачки пар године. Осим у „Греху“ где му је партнерка била Ивана Јовановић, у првој и трећој серији из Шотрине трилогије по романима Мирјам, кадар је делио са Слободом Мићаловић. Да гледаоци воле овај пар, потврђује и резултат гласања - Слобода и Иван добили су чак 42 посто гласова читалаца.

- Ова награда, као и претходне, није само глумачка, већ признање целој екипи која је радила „Непобедиво срце“ - каже Босиљчић. - Омиљени глумачки пар требало је обући, нашминкати, осветлити, уснимити, замислити, обојити музиком, одглумити, измонтирати и све то под руководством господе Шотре, Јанковића и Терзића који су своју идеју претворили у дело. Хвала публици у име свих нас.

Ако би морао да бира ко му је ближи - Ненад из „Рањеног орла“, Бојан из „Греха њене мајке“ или Мирослав из „Непобедивог срца“ - не би могао да се одлучи.

- Сва тројица су ми подједнако блиски. И крилати, и чупави и ћутљиви талентовани - каже Босиљчић и додаје да, мада су га филмови и серије које је снимао често водили у прошлост, не би волео да је тада и живео: - Не бих ништа мењао, живео бих сада и овде. Свако време има своју лепоту, потребно ју је само препознати и проживети.

- Када возим своје шестомесечно дете, а нервозни возач на семафору иза мене ми свира и псује ме што нисам прошао кроз жуто, пардон, наранджасто, онда се изнервирам. Отварам прозор да му узвратим, а у главу ме са задњег седишта погађа љубичасти диносаурус моје ћерке. Погледам је, она се смеје. И шта ћу, и ја се засмејем. А онај нервозни прође кроз црвено да псује неког другог - описује Босиљчић.

Да га епитет финог, културног и васпитаног младића из комшилука, који наравно не псује, понекад оптерећује, признаје без размишљања.

- Да! Понекад пођем да бацим смеће необријан и у бермудама, али под притиском имиджа се вратим у стан, обријем се, обучем смокинг и у угланцаним ципелама одем до контејнера (смех).

О популарности, ипак, није размишљао док је био студент. Тада му је било важно да полаже испите и да се добро забави, у чему је, не крије, и успевао. А неким новим клинцима који тек треба да направе прве професионалне кораке, поручује:

- Све је могуће. Само напред!

И у његовом случају све је отворено, па и да четврти пут добије награду „ТВ новости“, али за улогу у некој савременој причи.

- Да сам смишљао путеве којима бих ишао кроз посао, сумњам да бих срео све сјајне уметнике са којима сам сарађивао и ликове које сам до сада одиграо. Из тог разлога се препуштам животу да ме води, јер он то најмудрије ради.

ЗАЈЕДНО И МЕЂУ ЈАГОДИЋИМА

СЛОБОДУ и Ивана поново ћемо гледати заједно, у серији „Јагодићи“, додуше не као директне партнере.

- Играм Аиду, распуштеницу која се након несрећног брака заљубљује у Јована (Дејан Луткић). Видећемо како жена покушава да освоји човека који је у први мах незаинтересован због својих проблема. Топло препоручујем ову серију, мислим да ће бити одлична - каже Слобода, а Иван кога смо гледали као Лајка у „Равници“,

додаје: - Лајко Зобар ће песницама ударати истину о свом пореклу, због сукоба са собом, сусретом са прелепом удовицом (Зорана Бечић) или због неслућене преваре... Видећете ускоро.