У Новом Козјаку код Алибунара шесторо деце живи без родитеља. Мајка их је напустила, отац је у затвору. Имају од три до 16 година и сами се у трошној кући брину једни о другима.


Стеван воли фудбал, али нема времена за игру. Сања би желела да има мобилни телефон, а нема ни фиксни. Близнакиње од три године обожавају лутке, али немају ниједну, пише РТС.


Немају ни шта да једу, редовно. Немају родитеље уз себе. Немају нормално детињство.


Кажу да им често недостаје храна, пелене за бебе, патике...


Стеван има 15 година и ради физичке послове да би прехранио пет сестара које живе са њим. Сања има 11 година и кува, пере веш, чисти кућу, пресвлачи најмлађу децу, успављује их. Сече и дрва да нешто заради.



Деца кажу да их мајка посећује викендом. Поново се удала и живи у Алибунару. Када дође у Нови Козјак помогне ћерки у кућним пословима.


"Када буде социјална помоћ, ја или Магдалена одемо у Алибунар, купимо нам месо, хлеб, млеко", каже једанаестогодишња Славица Паун.




ДЕЦА СУ СВЕСНА ДА СУ НАПУШТЕНА


Да би преживела, старија деца раде за дневницу. Стеван Паун зато не иде редовно у школу. Иако мала, деца су свесна да су напуштена. И да су сама.


Живе у лошим условима. Кућа запуштена, деца често прехлађена. Имају још једну сестру, која је болесна и зато је у хранитељској породици. Када се већ родитељи не баве оним што им је дужност, како је могуће да надлежне установе дозвољавају да ова деца сама преживљавају већ осам месеци?


Директор Центра за социјални рад у Алибунару Зоран Пребирачевић каже да су приметили да мајка занемарује децу.



"Пошто је циљ да деца живе у природним и породичним условима, ми смо дали све од себе да се створе бољи услови да она живи са њима. Она нам је увек давала изјаву да ће бити са њима", рекао је Пребирачевић.


"Услови" у којима ова деца живе далеко су од тога да се уопште могу назвати условима. Природни и породични нису одавно. И посао Центра за социјални рад није да обезбеђује добре услове мајци да би се вратила у породицу, већ да омогући добре или за почетак нормалне услове за децу.


Центар је мајци изрекао корективне мере, а затим поднео кривичну пријаву. У августу прошле године.


"Она се оглушила о корективни надзор који јој је уручен, па је центар за социјални рад 6. августа 2019. године поднео тужилаштву кривичну пријаву против мајке за занемаривање деце", навео је Пребирачевић истичући да је она исказала да нема намеру да борави у Козјаку с децом.


"На крају смо и ми у једној мат позицији, нећемо оставити ту децу на цедилу", додао је.


Али деца јесу остављена.



"Имамо озбиљан проблем, жао нам је што тужилаштво не реагује брже, то је судбина деце у питању. Ми ћемо дати и дајемо све од себе, на крају крајева и у хранитељску породицу да их дамо, то ће највероватније да буде", каже Пребирачевић.


Када једна мајка одавно то није, стручне службе морају да преузму бригу о породици. Закон је јасан, ако није могуће да деца одрастају у својој породици и природном окружењу, хранитељска породица је увек боља могућност него дом.



Како је могуће да се у Општини, Центру за социјални рад месецима већа шта ће бити са овом децом, а она су и претходне ноћи спавала сама и гладна – и овог јутра устала, а никог нема да им припреми доручак, умије их и обуче. Или, за почетак, да им пожели добро јутро.




(РТС)