Трагична судбина Ивоне из Косова Поља: Не може ни сину да се обрадује

Мали Лука имао је само четири месеца када је мајка престала да брине о њему. Јер Ивона Ивановић Бојковић од када је пре нешто више од пет година пала у такозвану будну кому престала је да брине и о себи. Немоћна да говори, помера се и обавља било које функције самостално, ова жена после петогодишње коме једино може да заплаче, насмеје се и покаже бол. А бол, не само њену, због болести, добро осећа и петоипогодишњи дечак, али и Ивонини родитељи, Виолета (55) и Радован (60) и брат Драган који у кући у Угљару крај Косова Поља сами брину о овој младој жени према којој је живот био немилосрдан.

- Двадесет и осмог децембра 2015. године Ивони је позлило и у једном тренутку престали су са радом сви њени животни параметри. Иако су реанимацијом успели да јој поврате рад срца, она је после других терапија пала у, како су нам тада објаснили лекари, дијабетску кому из које до данас не успева да се извуче. Иако је она свесна свега, може да заплаче, насмеје се или покаже да осећа бол, наша Ивона, нажалост, не може да комуницира са нама нити да било шта учини самостално. Стално је у кревету под нашим надзором - прича нам Ивонин отац Радован, видно потресен и забринут због стања у којем је његова ћерка.

Прочитајте још: Ивона још у коми, а све види и чујe!

Иако су он и супруга Виолета која се готово не помера од ћеркиног кревета оптимисти и надају се да ће се Ивонино стање поправити, тугују и жале што не могу да јој приуште адекватну медицинску помоћ. Самостално не могу да је сместе у болницу, јер је, како кажу, у овдашњим установама не прихватају, а за даље лечење немају новца.

- Мада је неколико месеци провела у болници у Нишу, потом осам месеци у болници у Митровици и три месеца у Сланкамену, то је све што је за ове године била на болничком лечењу. Нити смо упућени, нити има ко да нам помоге око њеног опоравка. Чули смо да би јој можда лечење у Сокобањској у Београду помогло или у установи у Немачкој, али за то ми немамо средстава - говори мајка Виолета, уверена да би у болници специјализоваог типа њена ћерка пронашла помоћ.

И док узбуђена што се неко сетио њене Ивоне објашњава да млада жена гледа, осећа додир нормално и смеје се и спава, поносно каже да је једини помак направљен у томе што може да једе, иако при одабиру хране воде рачуна. Раније је то чинила преко специјалног црева које су јој у међувремену скинули.

- Туга је велика један млади живот гледати овако, иако нама није тешко да се о њој старамо, тешко нам је што мислимо да би јој се могло можда помоћи а ми не знамо ни како ни где - додаје отац Радован, који је напустио посао да би уз супругу Виолету, некадашњу радницу на железници, бринуо о ћерки.

Иако обоје примају минималце, уз Ивонину туђу негу и незапосленог двадесетседмогодишњег сина Драгана, Ивановићи се не жале јер могу скромно да преживе. Ипак, жале што не могу Ивони да приуште адеквато лечење које би је, верују, вратило у нормалан живот.

ОНА САТИМА ПЛАЧЕ

Најтеже нам је што мали Лука који живи код оца у Прилужју, када дође да посети мајку, тугује заједно са њом. Тада емоције прште на све стране, а Ивона, иако скрива сузе пред дететом, зна после тога сатима да плаче.

АПЕЛ ЗА ПОМОЋ

Подсећајући да је својевремено спроведена акција прикупљања средстава за Ивонино лечење, њен отац Радован уз захвалност свим хуманим људима истиче да би био пресрећан када би успео да прибави још новца за њено лечење на клиници у Немачкој, за које је потребно, како је чуо, око 60.000 евра.

- Око 20.000 имамо и зато молимо све људе добре воље да нам помогну да спасемо један млади живот, пре свега мајку, али и ћерку и сестру - говори тужно Радован, док погнуте главе признаје да тешка срца говори о ћеркиној болести. Сви који желе да помогну Ивонино лечење могу то да чине уплатама на рачун њеног оца Радована бр 205-9011007327107-84 у Комерцијалној банци.