Споне свих људи и епоха

ОД свега што човек у животном нагону подиже и гради, ништа није у мојим очима боље и вредније од мостова. Они су важнији од кућа, светији од храмова. Свачији и према сваком једнаки, корисни, подигнути увек смислено, на месту на ком се укршта највећи број људских потреба, истрајнији су од других грађевина и не служе ничем што је тајно и зло.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Убијени прво мостови

Ова мисао нобеловца Иве Андрића односи се, наравно, и на мостове Новог Сада. Мада обале Дунава тренутно спајају три нова моста, у историји Новог Сада било их је готово петоструко више. Неки од њих били су привремени, други су саграђени као трајни, али су у ратним лудилима разарани, па опет обновљени. Ових дана контуре нових будућих мостова већ се назиру у плановима.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Нови мост спаја ауто-пут са брзом саобраћајницом

Најтужнији период, период без мостова, задесио је Нови Сад 1999. године када су НАТО авиони у свега 26 дана разорили сва три моста - Варадински, Мост слободе и Жежељев мост.

Најпре је страдао Варадински мост, миљеник Новосађана, којег је карактерисала једноставна решеткаста гвоздена конструкција. Рушење симбола Новог Сада, старог 55 лета, који је упамтио рађање нових љубави у својој близини, догодило се попут неслане шале - 1. априла у 5.05.

Да иронија буде опорија, те 1999. године размишљало се о његовом подизању на прописну висину, али је и тај план - пао у воду.

Непосредно после бомбардовања 1999. године, Нови Сад је добио два моста. Подигнут је монтажно-демонтажни друмско железнички мост, затим и Варадински мост, који је елегантним луком повезао обале Дунава, на месту некадашњег челичног моста и са ослонцем на његове старе стубове.

Пуштен је у саобраћај септембра 2000. године под именом Варадинска дуга, а потом је преименован у Варадински мост.

Варадински мост срушен 1999.

Варадински мост саграђен 2000.

"ЖЕЖЕЉ" НАЈВАЖНИЈА ИНВЕСТИЦИЈА

НЕДАВНА анкета показала је да Новосађани сматрају Жежељев мост апсолутно најважнијом инцвестицијом у овом граду, а подршку су добила три будућа моста. Чињеница да су у историји често губили своје мостове, житељи овог града у својој свести су учврстили спознају о значају ових грађевина.

Жежељев мост срушен 1999.

ДЕМОНТИРАН И УСКЛАДИШТЕН

МОНТАЖНО-ДЕМОНТАЖНИ мост "МД 88", који је изграђен убрзо после рушења Жежељевог моста у НАТО бомбардовању 1999, демонтиран је и ускладиштен на простору ранжирне станице у Новом Саду, према захтеву инвеститора "Инфраструктуре железнице Србије". Нека стоји, злу не требало.

Жежељев мост обновљен 2018.

МОСТ СЛОБОДЕ СРУШЕН 1999. А ОБНОВЉЕН 2005.

МОСТ слободе, друмско-пешачки мост, ремек-дело академика проф. др Никлоле Хајдина, отворен је за саобраћај 23. октобра 1981. године. У то време је био светски рекордер у категорији мостова са косим затегама. Био је дугачак 1.382 а широк 27,68 метара. Ову огромну конструкцију изнад воде су држала 23 стуба - носача. Мост би дочекао пунолетство да га НАТО бомбардери нису својим отровним товаром прекинули напола 3. априла у 19.58.

Реконструкција Моста слободе започета је 2003. и трајала је две године и 22 дана. Нови Мост слободе коштао је 40 милиона евра. Пуштен је у саобраћај октобра 2005. године.

Мост слободе срушен 1999.

Мост слободе обновљен 2005.

ЖЕЖЕЉЕВ МОСТ СРУШЕН 1999. А ОБНОВЉЕН 2018.

ЖЕЖЕЉЕВ мост чијим је падом под НАТО бомбама Нови Сад постао град без мостова, срушен је 26. априла 1999. у 1.20 пошто је претходних неколико дана одолевао пројектилима. Мост, мученик и херој, архитектонско дело Бранка Жежеља, саграђен је 1961. године и званично назван Мост братства и јединства, 38 година доцније погођен је с најмање 15 НАТО пројектила, пре него што је безнадежно завршио у дубинама Дунава.

На истом месту прошле године завршена је обнова новог моста који још није добио званично име, али га Новосађани и даље зову "Жежељ". Свечаношћу на средини овог новоизграћеног железничко-друмског моста, 1. септембра 2018. године, означен je завршетак обнове мостова срушених у НАТО агресији. После 19 година, бачка и сремска страна Дунава код Новог Сада најзад су поново троструко премошћене.

Бели лепотан са два лука пројектанта Александра Бојовића, дугачак је 474, а широк 31,45 метара. Садржи два железничка колосека, који омогућавају брзину од 160 километара на сат за путничке и 120 километара на сат за теретне возове.

Велики лук новог "Жежеља", дужине 220 метара, ближи је новосадској страни Дунава. Мали лук дугачак је 180 метара и надвио се над петроварадинском страном реке.