Српски јунаци у шпилу карата

У ЈЕДИНСТВЕНОМ шпилу карата, осмишљеном поводом стогодишњице пробоја Солунског фронта и завршетка Великог рата, "краљевима" су "позајмљени" ликови краља Петра, кнеза Арсена, краља Николе Првог Петровића и регента Александра Карађорђевића. "Даме" су највећа српска сликарка Надежда Петровић, те наредници Милунка Савић, Наталија Бјелајац, Софија Јовановић, а "жандари" војводе Живојин Мишић, Степа Степановић, Петар Бојовић, те сердар Јанко Вукотић.

"Асови" су потпуковник Војин Поповић - војвода Вук и мајори Михаило Маџаревић, Драгутин Гавриловић и Војислав Танкосић, "дупла десетка" војвода Путник, а "мала двојка" - поднаредник Момчило Гаврић, најмлађи подофицир на свету у Првом светском рату.

Прочитајте још: Истинита прича српског јунака у стрипу

Необичан шпил карата део је едиције "Сто година поноса и славе", коју је осмислило Удружење за неговање традиције и културе ваљевског краја. Ту су и књиге "Велики рат - водич кроз заборав", "Михаило Маџаревић - Змај од Ваљева", "Хероји Великог рата", те мапа борбених дејстава у Колубарској бици крајем 1914. године и привезак, реплика Споменице 1914-1918. године.

- Игра карата, која је преживела све векове, била је и веома важно пропагандно средство током ратова - каже Маринко Лугоња, председник Удружења. - У Великом рату, Аустроугарска је имала едиције карата са својим краљевима у добром, и српским владарима, приказаним у лошем издању. Свака држава која је озбиљно размишљала о пропаганди током рата, правила је карте које су се играле на фронту, у рововима и на тај начин својим војницима је подизала морал. Ове наше карте, прве такве врсте у Србији, у којима су са пуно симболике представљени наши хероји, својеврсни је одговор на Велики рат, додуше, после сто година.

АРГУМЕНТИ

- НАМЕРА Удружења је да се Ваљево легитимише као својеврсни ондашњи и садашњи епицентар свега што се у Србији догађало у Великом рату - објашњава Лугоња. - Све то због Колубарске битке, Ваљевске болнице, Петог и Седамнаестог пешадијског пука, војводе Живојина Мишића, мајора Михаила Маџаревића, Војислава Танкосића... Ваљево има много више аргумената од било ког града у Србији да се на тој позицији нађе.