Пркосили рату, санкцијама и турбо-фолку

Горан Ћировић

18. 11. 2018. у 17:25

Војкан Трифуновић, аутор књиге "Краљевачка хроника: 40 година панка 1978-2018." Оставили велики печат на простору бивше Југославије

Пркосили рату, санкцијама и турбо-фолку

Војкан Трифуновић - Фото Г. Шљивић

НЕЗАВИСНА музичка, првенствено панк сцена у Краљеву деведесетих година прошлог века представља неку врсту интересантног друштвеног феномена. Панк бендови из малог града у провинцији, састављени од средњошколаца, у време ратова на простору бивше Југославије, беспарице, санкција и најезде турбо-фолка, храбро су се усудили да изразе свој став против рата, расизма, насиља над женама, мултинационалних компанија, да први покрену тему цивилног служења војног рока, мањинских права... Учинили су то јасно и гласно, утичући и на својеврсну децентрализацију алтернативних музичких токова, до тада на неки начин, резервисаних за Београд и Нови Сад.

Овако млади краљевачки историчар Војкан Трифуновић објашњава, за "Новости", разлоге зашто се одлучио да напише књигу "Краљевачка хроника: 40 година панка 1978-2018.", посвећену краљевачким панкерима који су, ван оне велике, "мејнстрим" сцене, оставили велики печат не само у Србији већ и на простору бивше Југославије.

- Идеја о књизи, која би ускоро требало да се појави пред читаоцима, настала је 2013. када сам за дипломски испит имао тему која се бавила анархизмом као делом супкултуре. У оквиру тога обрадио сам и краљевачку независну, панк сцену, са посебним акцентом на деведесете године. У разговорима са ментором дошао сам на идеју да прикупим материјал који се потом претворио у књигу - додаје Трифуновић.

ПРЕМА његовим речима, највећи траг на краљевачкој панк сцени деведесетих на првом месту оставили су "Хоћу?Нећу!" и "Тотални промашај", као и још неколико бендова попут "Мортуса", "Седатива", "Смудоса", "Панишда"...

- Осим бендова покренута је и "Контрапункт дистрибуција и издаваштво", постојала је и веома слушана радио-емисија. Својим ентузијазмом ти млади људи нису се устручавали ни да кроз анархизам, као примарну идеологију већине тадашњих панкера у Краљеву, делују и као нека врста покрета штампајући и летке, мајице и брошуре са, на пример, антиратним или анти "Мекдоналдс" порукама - истиче Трифуновић.


Краљевачка панк група "Хоћу? Нећу!" на концерту 1997. у италијанској Модени - Фото приватна архива


ШИРЕЋИ своју позитивну причу и ван граница наше земље, из пријатељских односа са људима из Хрватске, Словеније и Босне и Херцеговине, у то време покренут је пројекат "Преко зидова национализама и рата" из којег се касније изродио заједнички албум хрватског бенда "Бед џастиз" из Пожеге и краљевачког "Тоталног промашаја", као и њихова турнеја крајем 1995. по Словенији.

- О популарности и значају "Тоталног промашаја" говори и податак да су се чланови овог бенда поново окупили 2014. како би у познатом загребачком клубу "Атак" одржали одлично посећен концерт. А, "Хоћу?Нећу!" су, такође у Загребу, одржали своју опроштајну свирку, уз хорско певање свих присутних од почетка до краја концерта - наглашава аутор књиге посвећене краљевачким панкерима. - Са ове дистанце можда све то делује клиначки, али је у то тешко време имало добар одјек. Зато сам сматрао да је веома важно да се тај период, целокупна прича о краљевачкој панк сцени, сједини у књигу и на тај начин представи јавности.


Бенд "Тотални промашај", 2014. у загребачком клубу "Атак"


КОНЦЕРТ

ПОВОДОМ обележавања 40 година панка и 30 година хардкора у граду на Ибру, 15. децембра биће одржан и концерт "Пламен још гори". За ову прилику, после више од две деценије, поново су се окупили бендови из деведесетих - "Мортус", "Смудос", "Тотални промашај", "Седатив" и "Хоћу?Нећу!", уз које ће наступити и једини активни The Truth. По речима организатора, карте за концерт су већ распродате, а свој долазак најавили су и љубитељи панк/хк звука и из градова широм Србије и околних земаља.


СВЕ ЈЕ ПОЧЕЛО 1978.

ПРВИ панк бенд у Краљеву био је "КВ експрес", познатији као "Веш-машина" по једној својој песми. Под утицајем "Секс пистолса", настали су крајем 1978. и нису дуго трајали. После њих основане су "Отпадне воде" којима су због провокативног концерта, како се тада причало, одлуком тадашњег СУП-а убрзо забрањени јавни наступи. Касније се појављују "Ватрена вода", "Клинци из Леснине" и "Факерси", а права експанзија панк, рок, па и и бендова других праваца, уследила је крајем осамдесетих и почетком деведесетих у време редовних гитаријада у Дому Друштвених организација.


Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

Borislav

21.11.2018. 11:43

G-dine Vojkane, prvo pitanje je: šta fali turbo- folku? Mnogo primera ima iz prošlosti kada je neki "novi muzički pravac" bio kritikovan, a kasnije postao "kultni"!Npr. pričali su čobanski rock, a grupa Vareni Poljubac izbacila prvu HM stvar u bivšoj Jugi itd...