Ћерке беру воће, а отац пече ракију

КРУШЕВЉАНИН Драган Антић (43) наследио је од оца Миломира 4,5 хектара плодне земље у селу Мрмош код Александровца и није, попут многих, пожурио да је прода. Жеља да на њој засади воће од које ће по рецепту чукундеде Бранка Антића производити праву воћну ракију победила је све друге мотиве, а подршка је стигла и од супруге Данијеле и три мале ћерке Нине, Александре и Дуње које су се одмах пријавиле за бераче.

После пет-шест година садње воћа и првих бутељки са ракијом, Антић је, по савету технолога који су пробали његов производ, крајем маја проследио узорке ракије на 85. међународни пољопривредни сајам у Новом Саду. То, пре свега, чине само проверени произвођачи, јер је реч о престижној манифестацији.

- "Виљемовка" је освојила велику златну медаљу, "дуња" златну, а "шљива" сребро - прича за "Новости" Драган Антић, додајући да је и њега затекао такав успех.

Прочитајте још: Ракија добила свој дом

- Верујем да је главна ствар у самом процесу производње. Прво, бирам само најбоље воће, а људи често греше и "оно што остане" од рода убацују за ракију. Зрели, лепи плодови воћа су пуни шећера и ракија је, наравно, боља.

ДРУГА тајна Антићевих ракија је квалитет воћа, о чему брине цела породица. У Мрмошу се заливају крушка и шљива, а одскора и вишња. Још око 8.000 килограма кајсије откупљено је недавно, како би се опробали и с тим воћем. Очева земља увећала се за још два хектара, која је Драган купио када је почео да шири посао.

- Око 10 килограма воћа потребно је за један литар ракије у просеку, али је, по мени, трећи, можда и главни разлог лепоте те ракије у традиционалном начину печења - објашњава нам Драган. - Радимо тзв. дупло печење, као некад. Прво се пече мека ракија, како се каже до 30 степени, па се обавља "препек".

ПРОШЛЕ године су бакарни казани на старом имању радили и по 80 дана без престанка. Без љубави се не може мешати 400 килограма воћа и у топло лето ложити ватра испод казана, да би се по једној години добили око 10.000 бутељки. Жупски крај идеалан је за воће, а састав земљишта и доста сунчаних дана већ вековима доносе чувена вина на овим просторима.

Прочитајте још: Ракија је саставни део српске традиције и доприноси "осећају храбрости"

- И ракија је одувек била одлична, ми поуздано знамо да је после чукундеде Бранка, који је шљивовицу продавао по Банату, традицију наставио прадеда Богомир, па деда Влада - прича с поносом Драган Антић. - Планирамо да подижемо и винограде.

Девојчице ангажоване у послу и помажу тати

СЕЛО МИЛОША ОБИЛИЋА

СЕЛО Мрмош, заједно са суседним Лаћиследом, у легенди се спомиње као родни крај косовског јунака Милоша Обилића, а у непосредној близини, како се верује, остаци некадашњег утврђења зараслог у грмље у народу се зове Милошев град. Наводно је и брат Милошев, од родитеља Гроздане и Злега, понео име Мрмош, по чему је и село познатих произвођача ракије добило име.