ДОШЛИ да се представе, а однели прву награду. Студенти новосадске академије уметности, окупљени око тамбурашког ансамбла "Велос", сјајним наступом и умећем разгалили су љубитеље сетног звука на 11. светском "Тамбурица фесту", који је завршен минулог викенда на Петроварадинској тврђави. Њима је стручни жири доделио епитет најбољег у конкуренцији тамбурашких ансамабала.

Поред прве награде "Велосу" је припало и признање за најбољег баспримаша, коју је својом виртуозношћу, освојио Милош Јовановић, који је још од малих ногу наступао са чувеним оркестрима, иначе, син легендарног музичара, Саше Јовановића Карамана.

- Презадовољни смо, наравно, и веома срећни - каже Зоран Јанковић, концерт мајстор и примаш "Велоса". - Поносни смо на награду. Долазили смо у претходних неколико година да слушамо извођаче. Сада смо насупили први пут и освојили најпрестижније признање.

Јанковић је, занимљиво је, студент Академије уметности у Осијеку и то управо на одсеку - тамбурица, који је отворен прошле јесени. Завршио је две средње музичке школе, "Исидор Бајић" у Новом Саду на инструменту гудачки контрабас и у Зрењанину на инструменту прим.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ЗАВРШЕН ТАМБУРИЦА ФЕСТ: Прва награда Румљанима

- Тамбура је мој животни позив. Љубав према музици носим из породице. Цела фамилија је музикална а мој деда, по којем носим име, свирао је контру у оркестру "Лепог Јовице" - вели Јанковић.

Сви чланови ансамбла "Велос" су везани за музику. Игор Ћосић, бегешар и Никола Бирач, контраш су студенти треће године музичке академије на смеру етномузикологије, док је Милош Аврамовић, баспримаш, на мастер студијама истог смера. Марко Парчетић, баспримаш и Стефан Михаиловић, челиста су на завршној години музичке педагогије. Стефан је, такође, унук чувеног Чиче Сладића Цвете, члана легендарног оркестра "Осам тамбураша" Јанике Балажа.

ДА ЗВУЧИМО КАО ЈАНИКА

КАО основну карактеристику фестивала, млади виртуози истичу јаку такмичарску конкуренцију.

- Ту нема лоших свирача. Ми смо студенти и "живимо за музику". Желимо да звучимо као чувени оркестар Јанике Балажа, да чувамо нашу традицију, али и да стварамо ново - закључује Јанковић.