Општине због паса луталица краће за 25 милиона евра одштета

Иако расте број изграђених прихватилишта, као и ухваћених паса луталица, контрола њихове популације није дала очекиване резултате, због чега су потребне нове мере на националном и локалном нивоу, оцењено је на данашњем округлом столу о решавању проблема уједа напуштених паса на локалу у Београду.

У разговору који су у Палати Србија организовали НАЛЕД и Организација за поштовање и бригу о животињама - ОРЦА, у сарадњи с Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде и Министарством државне управе и локалне самоуправе оцењено је да је потребна израда националне стратегије контроле популације паса, као и локалних програма контроле јер такав документ, речено је, нема близу 80 одсто градова и општина.

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић оценио је да је у питању веома значајан проблем који мучи готово све локалне самоуправе у Србији и најавио да ће министарство за следећу буџетску годину обезбедити више средстава у циљу решавања проблема паса луталица.

"Постоји закон који је у највећем делу усаглашен са тековинама Европске уније али имамо несразмеру у односу на стварно стање на терену. Уједи паса су последица која се јавља због нефункционисања система. Постоје правила игре али општине не могу да одговоре на ове проблеме јер немају довољно кадра који би се овим проблемом бавио као и новца", рекао је Недимовић.

У малим срединама које имају мање од 50 хиљада становника, то је значајан проблем, оцењује Недимовић а као илустрацију проблема на терену, наводи примере да многе општине немају ни читаче за микрочипове којима се обележавају пси луталице.

Чан Управног одбора НАЛЕД-а Владан Васић истакао је да локалне самоуправе имају проблем и са грађанима који лажирају уједе како би наплатили одстету која се у просеку креће од 25. 000 до 100. 000 динара.

ПРОЧИТАЈТЕ И: U selu kod Vranja nađeno leglo sa 40-tak zmija

Васић је истакао да је неопходно формирање регистра одштетних захтева на нивоу целе земље како би се укрштањем података из свих градова и општина утврдило кога пси "редовно" уједају.

"Овај проблем мучи све локалне самоуправе у Србији али и суседне државе. Неки градови дају 250 до 300 хиљада евра годишње за одштете", напомиње Васић и додаје да се годишње у Србији поднесе до 1.000 одштетних захтева због уједа паса.

Такође, каже, неопходно је да се уједначи пракса лекара и медицинска документација којом се потврђује повреда, јер се, оцењује, често дешава да лекари потврде да је реч о уједу пса иако за то нема доказа.

Директор организације ОРЦА, Елвир Буразеровић истакао је да бројка од 25 милиона евра исплаћених за одштете показује колико је важно да се покрене дијалог с ресорним институцијама, локалним самоуправама и судским органима о решавању питања напуштених паса.

Према подацима ОРЦА и НАЛЕД-а, број повреда од уједа паса у периоду 2010-2015. повећан је 50 процената, са 9.867 на 15.024 годишње.

Како је речено на скупу, овим темпом број повреда од уједа би могао да достигне и 20. 000 годишње.

У истом периоду, број ухваћених паса порастао је 75 одсто, а место у прихватилишту нашло је готово 172.000 животиња.

Бројке показују да је број азила на локалу повећан са 16 на 59, али ипак, истраживања НАЛЕД-а и ОРЦА показују да 96 процената општина и градова истиче да им је потребна помоћ како би решиле проблем.

Представници градова и општина навели су да постоји неуједначена судска пракса у судовима широм Србије када је реч о одговорности власника напуштених паса као и процене одштених захтева пред судовима и зато су предложили увођење у закон кривично дело - напуштање животиња.

За сада, напуштање животиња је прекршај, а за сада није позанто да ли је било ко у Србији одговарао због тога што је избацио кућног љубимца на улицу.

Такође, истакнуто је да је неопходан ефикаснији рад комуналних служби зоохигијене и веће ангажовање на едукацији и информисању власника паса о правима и обавезама односно правилној бризи, стерилизацији и чиповању.