Слике из Бачке бум у Мађарској

Зоран Рајић

11. 03. 2018. у 09:47

Ђуро Поповић из Равног Села колекционар вредних дела. Изложба радова војвођанских Мађара у Мишколцу

Слике из Бачке бум у Мађарској

Ђуро Поповић / Фото Ласло Киш

КОЛЕКЦИОНАР уметничких слика Ђуро Поповић из Равног Села код Врбаса, који у свом музејском фонду чува више од хиљаду експоната, приредио је изложбу "Сликарство војвођанских Мађара у 20. веку", која је постављена у Националном позоришту у Мишколцу, у Мађарској.

Изложене су 32 слике 15 аутора, између осталих, Јожефа Пехана, Беле Фаркаша, Шандора Олаха, Шандора Чавошија, Арпада Балажа, Лајоша Хушвета, Јожефа Ача...

ИЗЛОЖБУ, која је изазвала прави бум, отворио је глумац и директор Новосадског позоришта Валентин Венцел, а о уметницима чија су дела представљена, говорио је ликовни критичар Сава Степанов.

- Током уводних деценија 20. века војвођански сликари Мађари школовали су се у уметничким школама и на Академији у Будимпешти или су похађали чувену приватну школу великог мађарског уметника и педагога Симона Холошија. Врло битним у њиховом образовању сматра се и учествовање у раду сликарске колоније у Нађбањи - написао је Степанов у рецензији поводом изложбе.

Степанов је навео да се у предвечерје Другог светског рата у Југославији појавила млада и полетна генерација мађарских сликара, од којих су неки, као чланови београдске групе "Самостални", учествовали у демонтирању политички наметнутог концепта социјалистичког реализма.

НА изложби су представљена и дела нове генерације мађарских уметника, која се појавила седамдесетих година прошлог века, а међу њима је нарочито запажена група суботичких концептуалиста.

Изложба у Мишколцу је, због изузетног интересовања публике, продужена до 4. марта. Мађарска државна телевизија јој је посветила двадесетоминутну емисију у ударном термину. Поставка ће се 15. марта преселити на Сајам књига и уметности у Будимпешти.

КОЊОВИЋ И ДОБРОВИЋ

САВА Степанов (на слици) је указао на постојање снажних мађарско-српских уметничких односа, установљених почетком 20. века. Он је поменуо да је чувени Милан Коњовић, као млади почетник, у Будимпешти похађао курс цртања, а да је Петар Добровић, мађарски Србин из Печуја, склањајући се од Хортијевог режима, пребегао у Нови Сад и потом у Југославији изградио углед изузетно значајног уметника.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације