Јефимија протерана из Ђаковице па постала етно-појац

НИКАДА нисам ишла у музичку школу, али мислим да је то Божји дар и моја велика емоција према родном Косову и Метохији.

- Иако нема музичко образовање Јефимија Ђиновић (22), рођена у Ђаковици и студент Правног факултета у Београду, позната је својим сународницима у покрајини, где све чешће наступа, као врстан етно-појац. Иако наступа од четврте године, односно од када је са родитељима кренула у расељеништво, на многобројним значајним дешавањима у региону, каже да се најлепше осећа када пева на Космету.

- Чини ми се да ме и моји земљаци доживљавају некако посебно, више него када наступам у другим срединама. Ипак, своју љубав према Космету настојим да пренесем у етно-песмама које изводим, а које на моју радост одлично знају и у централној Србији, Црној Гори, Македонији... и често на наступима у бившим југословенским републикама дешава ми се да публика пева заједно са мном - прича ова лепа девојка, студент четврте године Правног факултета, која осим етно-музике и најчешће косовских песама, каже, воли и поп, али и народну музику. Уверена да је љубав према музици наследила од оца,познатог песника Ранка Ђиновића, који се, у шали, каже, на другачији начин бави песмама, јер их пише, Јефимија истиче да се њен музички пут етно-појца "отворио" за највећи српски празник - Видовдан!

Срби су плански терани с Космета

- Иако сам певала етно-песме откако знам за себе, моји наступи учестали су од када ми се пре неколико година пружила могућност да, захваљујући познатом публицисти са КиМ Живојину Ракочевићу и његовој сарадници Снежани Алексић, наступам баш на Видовдан у порти манастира Грачаница и околним српским срединама. Додаје да јој је, осим што је отргнута из родног града и свог стана, најтеже падало када јој неко каже да је - избеглица!

Јефимија у народној ношњи

- Иако сам имала само четири године сећам се спокојног и дивног детињства до 1999. године. Још су ми пред очима слике када ме је мама водила кроз градски парк, када смо одлазили у Високе Дечане и на Газиместан. А посебно се сећам дивног стрица који се играо са мном, а који је преминуо од леукемије која се јавила као последица НАТО бомбардовања, јер је бранио отаџбину на караули Морина - говори ова млада девојка која каже да и даље памти ужасне слике бомбардовања за које верује да је изведено са циљем да се сасвим униште Срби. И док напомиње да је све већи број оболелих од рака и других болести за које верује да су последица бомбардовања, Јефимија ипак износи своју теорију да "Бог и косметске светиње чувају Србе на КиМ". Зато, иако чезне за родним Косметом на који одлази кад год јој се укаже прилика, ова млада девојка родом из Ђаковице каже да је срећна што су она и њени родитељи остали живи, иако су се, каже, годинама потуцали у расељеништву.

НОВО ДОБРО ДЕЛО: Арно Гујон обезбедио школи у Станишору на КиМ седам нових клавира (ФОТО)

- Прва одредница када смо избегли са Космета била је Краљево где ми се родила млађа сестра и то, замислите, на Видовдан, али по старом календару, мада је мамин термин за порођај био баш 28. јун. Такође, за овај датум везује ме много дивних успомена, јер верујем да се на овај празник некако прогледа.

Тренутно јој се највише допада песма "Јечам жњела Косовка девојка", у верзији митрополита Амфилохија. Планира да сними три песме које је написао њен отац и то "Дечани тихи а тако свечани", "Архангели", као и песму "Бесмртна" посвећена јунацима са Кошара, Морине и других караула који су на граници са Албанијом бранили отаџбину 1998. и 1999. године.

Јефимија са оцем, песником Ранком Ђиновићем

ХУМАНИТАРНА ПОМОЋ

ДОК набраја активности којима се бави поред учења и певања, Јефимија истиче да као члан Универзитетске омладине Београда, са колегама са свог и још неколико београдских факултета, често организују путовања на КиМ, где обилазе манастире, али и односе хуманитарну помоћ. - Сви се тада осећамо некако посебно, а поготово када у Великој Хочи, уз чашицу вина, певамо завичајне песме - каже Јефимија, и наглашава да се на Космету никада не осећа као гост, већ као домаћа... Зато је каже и прошле ноћи плакала, јер није могла да отпутује за Грачаницу где је њен отац приказао филм о страдању Срба у Метохији...

ТРАУМЕ И ПРИЈАТЕЉСТВА

ЗАХВАЛНА родитељима и млађој сестри на љубави и подршци коју јој дају да се искаже као етно-појац, Јефимија не скрива разочарање због многобројних, како каже, траума током расељеничког живота.

- Најтеже ми је било када ми у школи ученици из одељења кажу да сам избеглица, иако то не могу бити у сопственој земљи, или да сам Шиптарка. Али, срећом, у новој средини сам стекла и многобројне пријатеље попут другарице Тамаре - прича Јефимија..