У Пироту све мирише на ајвар
23. 09. 2017. у 16:20
Упркос лошој години, Пироћанци неће остати без зимнице. Поврће по лањској цени. Паприка од шест до 10 динара
ПИРОТ - Пироћанци ни ове сезоне неће оскудевати у зимници упркос сушној години, хладном пролећу и мајском граду који је погодио многе баште. Тијабарска пијаца, која је “окупирала” и оближњи парк са спомеником ослободиоцу, обилује паприкама: ајваркама, призренкама, домаћим сортама којима се ни назив не зна, бабурама, најлонкама, слоновим ушима, љутим и нељутим црвеним и зеленим. На тезгама има и парадајза, плавог патлиџана, шаргарепе, купуса, краставчића.
Оваквом берићету нико се није надао, а што је за рационалне житеље овог града најважније, цене су као лањске. Домаћица, за четворочлану породицу, може спремити зимницу за 15.000 до 20.000 динара - не рачунајићи рад око ложења шпорета, чишћења и љуштења, сецкања...
- Цена паприке је од шест до 10 динара по комаду, у зависности од квалитета и сорте. Скупља паприка је већа, па од 300 комада које платиш по 10 динара испадне много више ајвара него од 500 које коштају шест или седам динара за комад. Килограм парадајза “без целулозе у средини” на коју отпадне и до 30 одсто је солидних 50-60 динара. То значи да се за 1.000 до 1.500 динара може направити десетак литара првокласне салате у флашама и отприлике исто толико пинђура.
Уз ајвар, пинђур, салату од парадајза, обавезно се ставља и “испуцкана” паприка у замрзивач, а у последње време се много спрема “печи-гњечи”. То је најјефтинија зимница. Ова врста туршије припрема се тако што се мало пропече и затим се оклагијом пресује у тегли, засипа сирћетом, сољу и зејтином - прича домаћица Љиљана Станковић.
Прочитајте још: Ајвар из маште код зета и таште
У РАТАРСТВУ НАШЛИ ИЗЛАЗ
БОГАТУ пунуду поврћа, упркос лошој години, Пироћанци тумаче све већим бројем пластеника, који се могу видети око Извора, Крупца, једног и другог Јовановца, Великог и Малог Села, Ржане, Трњане и других приградских села која се полако, али сигурно окрећу повртарству. Један од разлога је и то што је велики број радника протеклих година остао без посла у закатанченим предузећима, па је свако од бивших индустријских радника који је завршио на улици, а у селу има бар двадесетак ари земље - почео да се бави пољопропривредом.