Сви траже наш кромпир
11. 02. 2017. у 16:10
Произвођачи из западне Србије једва обезбеђују извоз. Кромпир се извози у Бугарску, Македонију и Румунију
Радојица Вукићевић
ЧАЧАК - После вишемесечног застоја у извозу кромпира, од почетка године произвођачи не могу да обезбеде довољне количине овог поврћа, јер је потражња иностраних купаца огромна.
Кромпир из Србије се тренутно извози у Бугарску, Македонију и Румунију, а само из магацина драгачевског “Агромобила” - једног од највећих произвођача и извозника, на инострано тржиште је током јануара пласирано око 400 тона меркатилног кромпира, док је уговорена продаја још 500 тона.
У односу на пре неколико месеци, када се кромпир продавао за 10 динара и мање, сада је откупна цена знатно већа - од 15 до 18 динара по килограму, у зависности од квалитета и сорте. Тренутно је највећа потражња за белим кромпиром, док црвене сорте место једино налазе на мађарском и румунском тржишту.
- Ранијих година је велики проблем у извозу била појава болести и штеточине. Лане је, међутим, услед одличних климатских услова, на нашим њивама забележен рекордан род, и то одличног квалитета. И мада је испрва било страха да се огромне количине у магацинима неће продати, испоставило се да ће све залихе отићи у извоз - каже председник УО асоцијације воћара и повртара “Плодови Србије” и власник “Агромобила” Ратко Вукићевић, прецизирајући да је на одличан извоз утицала и висока цена кромпира у Немачкој, Холандији и Аустрији, где сада достиже чак 24 евроцента, а на то још треба додати и трошкове превоза.
Зато су земље у окружењу одлучиле да увезу ово поврће из Србије, где је чак и на парцелама које нису наводњаване принос достизао и 50 тона по хектару, што је приближно европским рекордима.
Вукићевић наглашава и да је у Србији, нажалост, мало великих магацина који имају пакерице и неопходне машине. Зато би, сматра, произвођачи требало да се удружују, јер само на тај начин могу да одговоре захтевима иностраног тржишта.
САВЕТ
У СРБИЈИ се кромпир гаји на око 50.000 хектара. Стручњаци саветују произвођаче да се окрену производњи сорти које имају већи број мањих, уједначених кртола, а да забораве сорте с крупним плодовима, јер се оне најмање траже на тржишту.
~БГ~
11.02.2017. 16:22
Е МОЈА ДРЖАВО СРБИЈО ГДЕ СТЕ ПОМОЗИТЕ ОВОМ ЧОВЕКУ
Koliko ima Ivanjičkog krompira i Futoškog kupusa po pijacama i Ivanjica i Futog bi trebali biti površine k'o Teksas i Kalifornija .
Србија и увози много кромпира, поготово из Холандије.
Nemacka je zabranila uvoz krompira iz Srbije zbog prekomerne kolicine pesticida, ali nije problem pojesce to Srbi sve. Setite se korompira koji je pre neku godinu vracen iz Crne Gore zbog toga sto je bio pun crva, sledecih dana crvljivi krompir je preplavio pijace po Beogradu - slatko smo ih pojeli.
Коментари (4)