Диригују из љубави

НЕГОТИН - Две диригенткиње, Тамара Адамов Петијевић и Сара Цинцаревић, од којих прва води новосадски хор "Свети Стефан Дечански", а друга Нишку црквену певачку дружину "Бранко", издвојиле су се на 51. фестивалу "Мокрањчеви дани", одличним програмима и врхунском интерпретацијом, али и снажним утиском коју су оставиле на публику.

Новосађани су се у препуној Цркви Свете Тројице у Мокрању представили делима Корнелија Станковића, Мокрањца, Лвовског, Чеснокова, али и старим напевима по записима Мокрањца и Косте Манојловића. Нишлије су у истоименом саборном храму, али у Неготину, извели фрагменте Мокрањчеве Литургије, његово Опело у фис-молу, а на програму су се нашла и дела Чеснокова, Кир Исаије Србина, Владимира Милосављевића...

- Више пута сам се уверила у иностранству, пошто на сваком концерту изводим неко његово дело, да људи који можда не разумеју језик и који се први пут срећу и са црквенословенским језиком и са православним хришћанством кроз музику, а поготову са једним композитором који је непознат у светским размерама, реагују на Мокрањчеве композиције. Аплауз после његове музике је увек посебан - каже Тамара Адамов Петијевић, диригент, виолиниста, професор и истраживач у области хорске музике.

Посебан однос према Мокрањчевом делу, а то је публика и препознала, негује и Сара Цинцаревић, која црквеним хоровима диригује више од три деценије.

- Ја се неготинског фестивала сећам као девојчица, кад сам се овде у храму крила да бих чула пробу Мињинову, када је овде долазио Државни хор или кад сам толико пута слушала "Глинку". Кад ви чујете да публика зауставља дах зато што жели да са вама буде у тој композицији, не покреће вас аплауз, та тишина вас покреће. Е, то је та чаролија у Неготину - каже Сара Цинцаревић.

БЛИСКОСТ СА МУЗИКОМ

- ПОШТО сам била у свим градовима, Лајпцигу, Риму, Минхену, Прагу, Москви и где год је Мокрањац крочио, покушавам да повежем ове корене, где је све то почело и шта је њега подстакло да одавде пође, да се бори, а то није уопште било лако. Осећам Мокрањца као нешто блиско, као да смо се познавали, и кроз музику, када диригујем јако ми је близак - додаје Адамов Петијевић.