Оперски певач међу чокотима

У ЦИГЛАМА поплочаном дворишту куће у центру Старе Пазове око казана за ракију послује млађи човек у изношеним фармеркама и кошуљи, са грубим војничким цокулама. Овог 44-годишњака ће, неколико сати касније, на сцени Народног позоришта у Београду дочекати аплауз. Борис Бабик, јунак ове приче, аплаузе не добија као стручњак за ракију и вино, иако кажу да и за то заслужује овације. Нјега публика поздравља као члана хора и солисту Опере ове угледне куће.

Бабик је, наиме, одлучио да, и поред тога што је то многима изгледало немогуће, споји две љубави - песму и виноград. Професионално се од 2000. године бави певањем, а виноград му је љубав од детињства, коју му је усадио сада покојни отац Растислав, или Кенеди, по којем надимку су га упамтили многи Пазовчани.

- Још одмалена сам пратио оца када је одлазио у виноград. Он је и изван Пазове био познат у гађању глинених голубова, а још више по котлићима и паприкашима, уз које је неизбежно било и вино - присећа се Бабик. - Ова љубав мало је устукнула пред певањем које сам заволео у словачком КУД "Херој Јанко Чмелик".

Ту се Бабик показао као добар соло певач, а примећен је и на фестивалу словачке народне песме "Пивничко поље", на којем је три пута освајао награде.

- После консултација са Горданом Томић, примадоном Народног позоришта, која је такође из Пазове, одлучио сам да се посветим певању - каже Бабик. - И то не оном које је тих деведесетих година било у експанзији, већ озбиљној музици.

За његову афирмацију као оперског певача најзаслужнији су професор Александар Коларовић и његова супруга Олгица Милошевић, мецосопран. У њиховом студију "Богдан Бабић" ишколовао је глас, а затим је, 2000. године, стигао и стални ангажман.

- Девет година касније отац ми је умро. Породица се сетила винограда... - прича Бабик, док из бурета точи млади "портогизер", од прве бербе из подмлађеног, три године старог винограда. - Одлучили смо да га не продајемо, и ја од тада "живим" на два колосека: као певач и као виноградар и винар. Све би то тешко ишло да нема подршке супруге Ирене, кћерке Монике и моје мајке Данице.

Наслеђени виноград полако се, из године у годину, ширио, тако да сада има више од 2.000 чокота, највећим делом "прокупца", "траминца", "вранца", "мерлоа" и "портогизера". Пече и ракију: комовицу, шљивовицу и јабуковачу, као и ракију од дуње, кајсије, брескве. Било је и оне од малина, а ове године се опробао и са ракијом од плодова дуда.

За његово "друго" занимање знају све колеге из хора.

- Уз чашицу песма увек добро иде, а "Винска песма" из "Травијате" тако најбоље звучи.

КАНЦОНА УЗ ЧАШИЦУ РАКИЈЕ

- КАО ТЕНОР највише волим да певам италијанске канцоне - каже Бабик. - Наравно, уз чашицу вина или ракије најбоље ми иде "О соле мио". Моји другови то већ добро знају, па ме, када смо на гостовањима, често "прозивају" да управо њу певам, посебно када смо у проводу.