Сви типују на фурију

ЕВРОБАСКЕТ, јубиларни, четрдесети, последњи који се одржава на сваке две године, требало је да буде највећи, најгламурознији. Као прошли и овај је организован у четири државе (Финска, Израел, Румунија, Турска) како би што већи број љубитеља кошарке широм Старог континента могао да ужива.

Међутим, рат ФИБА и Евролиге који годинама букти у позадини кошаркашких терена, потпуна надмоћ НБА у односу на остатак света, исказана приликом суфлирања играчима да се не одазову на селекторске позиве, као и серија повреда, утицали су да на аеродроме у Хелсинкију, Клужу, Истанбулу и Тел Авиву не слети више од 40 играча који би по квалитету морали да се нађу у авионима који су превезли учеснике Европског првенства.

Бројчано, а сигурно и квалитативно, највише су оштећена два највећа фаворита, олимпијки вицешампион Србија и европски првак Шпанија.

Без чак осморице стандардних репрезентативаца, односно семорице на чијим грудима је у Рију засијало сребро, морао је селектор Ђорђевић да крене пут Истанбула. На другој страни, његов колега на клупи Шпаније и његов некадашњи учитељ у Реалу, Серђо Скариоло остао је без Ибаке и Миротића, али и Калдерона и Љуља, који је, чини се, највећи губитак за "фурију". Међутим, највећи добитак Шпанаца је играње браће Гасол, Пау и Марка. Посебно старијег, сингурно најсјајније звезде Евробаскета, која се са континенталних шампионата, а сакупио их је шест, никада није вратио без медаље.

Нико не сумња да ће бити и сада тако, чак мало ко мисли да се 17. септембра у "Синан Ердем дому" неће чути тонови "Краљевског марша", једне од најстаријих химни у Европи.

"Марсељеза" је интонирана 2013, али без Тонија Паркера, још једног кошаркашког дијаманта кога је повреда избацила из авиона за ЕП, као и неколицине који су се одлучили за репрезентативни "тајм-аут" (Батум, Гобер, Пјетрус, Козер), у Истанбулу ће им бити далеко теже да репризирају сцене из Љубљане. Ипак, у Француској верују да нови талас предвођен Ертелом, Серафаном, Фурнијеом... може да успостави нову кошаркашку династију.

На листи потајних фаворита, можда не за злато, али бар за медаље увек је смештена Литванија, нациоионални тим који без обзира на то ко се одазвао позиву, редовно долази до завршнице. Затим, ту је и Словенија. Наши стручак на клупи Игор Кокошков ће, после сјајних резултата са Грузијом, покушати да медаљом материјализује сав квалитет Словенаца који поседују Горан Драгић, Ентони Рендолф Лука Дончић и компанија...

У том друштву је и Хрватска. Иако су им отказале младе снаге Зубац и Жижић, затим ветеран Билан, Хрвати верују да је под надозором харизматичног стручњака Александра Петровића, са два НБА лидера на паркету, Шарићем и Богдановићем, али и огромним исксутвом већине чланова тима, дошло време да се проклетство започето силаском с победничког постоља 1995. прекине.

Наравно, ту се листа кандидата не завршава, јер је сваки досадашњи шампионат знао да произведе ненадане хероје, али и трагичаре. Не само када се гледа збирни резултат националних тимова, него и појединачни учинак играча. Управо недостатак значајног броја великих звезда ослободиће простор за неке нове клинце да се покажу на ових пет позорница, од Хелсиникија до Тел Авива. Па ако се покажу на њима, чека их место у "Синан Ердем дому", а онда можда и улазак у вечност...

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Ђорђевић: Не постоје магични штапићи, али имамо опције

Новакова порука кошаркашима Србије: Да остварите све што сте пожелели