Предраг Мијатовић: Хрватска живи сан, Срби нису ни сањали

МУНДИЈАЛ у Русији спушта данас завесу великим, за готово све, неочекиваним финалним окршајем Француске и Хрватске. И док су "триколори" били у кругу кандидата за трофеј и једини оправдали улогу фаворита, наше комшије су потпуни хит, достигли су један ниво о коме су могли само најсмелији да сањају.

Могу ли да се попну на кров света, који су фактори утицали на овакав резултат, шта то они имају, а Србија нема - за "Новости" говори Предраг Мијатовић, некада велика фудбалска звезда репрезентације Југославије, Србије и Црне Горе (73 утакмице), ас Партизана, Валенсије, Реал Мадрида, директор "краљевског клуба".

- Генерално, кад подвучемо црту, био је ово чудан Мундијал. Атипичан, јер главних фаворита Немачке, Аргентине, Бразила, Шпаније - нигде није било. У Русију нису дошли Италијани, Холанђани, и зато се негде створио простор за мање репрезентације које су играле на карту тима - резимира сада истакнути фудбалски менаџер.

* Ви сте пред Мундијал истицали Француску као потенцијалног првака света?

- Логично је било да после изгубљеног финала ЕВРО 2016, овај тим изузетног потенцијала покуша да нападне титулу у Русији. На клупи је Дидије Дешан, капитен оне генерације 1998. са Зиданом, Вијером, од које је почела ренесанса француског фудбала. Имају квалитет, континуитет играња у завршници великих такмичења, врхунске играче, одличну атмосферу и по мени су фаворити да данас подигну пехар, јер су по њега и дошли.

* Могу ли Хрвати да изненаде, јер финала често одлучује инспирација?

- Финале ће свакако бити добра утакмица, можда не са много голова, али на терену ће бити много изванредних играча на обе стране. На папиру, много је детаља који Француску чини фаворитом. Многи потенцирају дан више одмора и умор Хрватске која је буквално одиграла цео један меч више у продужецима. Али, Хрватска је досањала најлуђе снове, адреналин је тако јак да нико неће мислити на умор већ само како да искористе шансу. Ово су мечеви где се иде преко граница тренутне могућности. У сваком случају, биће интересантно.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Предраг Мијатовић: Реал је моја радост, а Холандија туга

* Како су Хрвати постали изненађење?

- Фудбал се променио, јак тим са добром атмосфером може да победи екипу са једном, или неколико великих звезда. За овакав резултат потребно је имати квалитет, али пре свега искуство играња великих такмичења и континуитет. Они готово да нису пропустили велико такмичење од 1998. Ова генерација је имала и успоне и падове, пре само четири године су били критиковани због игара у Бразилу, али су, генерално, сазрели за овај ниво. И не треба заборавити да им је Русија била последња шанса да нешто ураде. А, нису хтели да је тек тако пропусте.

* Да ли су сањали баш финале?

- Ни у сновима, али су у Русију стигли намерени да ураде што више, да дођу и до трофеја ако им се укаже прилика. Да, Хрватска је хтела ово, знала је шта хоће од самог доласка на СП. И кад су примили гол против Енглеске знали су шта раде, шта желе. Па, вратили су Калинића са Мундијала због недисциплине, што верујем нико не би урадио. Све је било подређено тиму, јер уз квалитетан играчки кадар мораш да имаш тимски дух. Уз тај њихов изражени национални набој, склопиле су се коцкице за успех.

* Какав утисак је на вас оставила Србија?

- Србија је на СП дошла са великим хендикепом, јер осам година није била на великом такмичењу, а чини ми се и без већих амбиција, јер су били задовољни самим пласманом. То може да се оправда само чињеницом да дуго нисте били на СП, али кад већ одете, морате да урадите највише што можете.

* Мислите ли да је Србија могла више?

- И то је питање. Не знам да ли је могла више. Међутим, видео сам раскорак између онога што можеш на терену, и онога што долази утицајем спољних фактора.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - САВИЋЕВИЋ О МУНДИЈАЛУ: Србији није свиран чист пенал, а Хрватску видим у финалу

* Који су то фактори, мислите на провокације Џаке, Шаћирија?

- И на те, јер мислим да играчи нису били 100 одсто концентрисани на терен, већ су се слушали разни коментари, ко шта прича... Ту је суштинска разлика у фокусу између Хрватске и Србије. Они су гледали само терен од прве утакмице, оставили су све проблеме код куће, а сви знају какве су турбуленције имали и са сменом селектора пред бараж. Ми то нисмо успели, а најбољи пример је деконцентрација код другог гола Швајцарске у надокнади. Био је то чист кикс из деконцентрације, не једног играча, већ целог тима.

* Како гледате на те провокације којима су се и Хрвати непозвани прикључили?

- Провокација је било, има их и биће их и у будућности. То не може да се контролише јер су то појединачни инциденти. У тим моментима еуфорије, појединци су спремни на свакакве глупости, не размишљајући да ли вређају некога. Мени је драго што су Швајцарци осудили поступке Џаке, Шаћирија, што су Хрвати са Мундијала вратили Вукојевића, јер је увредио Русе. Није питање зашто је било провокација, већ да ли је то и како утицало на екипу.

* Како то Хрвати могу да се искључе и направе резултат а Србија не може?

- Талента има у обе селекције, али Хрватска има континуитет такмичења и искуство, квалитетне играче који играју важну улогу у највећим светским тимовима, навикнуте на притисак да морају да побеђују и освајају трофеје. Лука Модрић има неколико Лига шампиона са Реалом, Ракитић са Барселоном, Манџукић искуство из Бајерна, Атлетико Мадрида и Јувентуса. Србија има Немању Матића, заиста великог аса, Александар Коларов је имао сјајну сезону у Роми, али ни Јунајтед, ни Рома нису на нивоу Реала, Барселоне, Атлетико Мадрида, Јувентуса, Интера.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Голман Хрватске: Већи је изазов када су сви против тебе

* Како се створила толика разлика између ових селекција од 1998. до 2018?

- У Француској смо сви ми били део генерације "чилеанаца". Делио нас је само фактор среће, моја пречка са пенала против Холандије. Талентованих играча има на обе стране и сада, али тренутну разлику праве, као што сам поменуо, велики асови попут Модрића и чињеница да Србија никако да се ослободи притиска спољних фактора.

* Да ли је на Србију утицала и промена селектора и прича око смене Муслина, доласка Крстајића, која је трајала месецима?

- Можда јесте, али и Хрвати су поставили релативно непознатог Далића пред бараж, па су у финалу. Колико год тренер данас значи у фудбалу, све је до играча, њихове посвећености и жеље да се створи јак тим. Да се такмиче. И зато Хрватима треба честитати на успеху.

* Србија је и подмладила тим уводећи половину од златних "новозеланђана"?

- Једну репрезентацију представљају најбољи играчи, без обзира на године. Тај израз подмлађивање је флоскула. Па, Модрић ускоро пуни 33 године а у 115. минуту против Енглеске трчи као бесан. Нема младих и старих, морају да играју најбољи.

- Дечко није био позиван у квалификацијама, а онда су му натоварили невероватан притисак, да све зависи од њега. Он то, очекивано, није могао да издржи. Не треба правити еуфорију без покрића. Сергеј је изузетно талентован, помињу се баснословне цифре за њега. Он тек треба да формира каријеру, јер је на почетку. Од њега Србија може нешто да очекује у будућности.

* У ком правцу би Србија требало да иде после Русије?

- После сваког такмичења потребно је направити детаљну анализу. Не само урађеног на СП, већ током целог квалификационог циклуса. Много је ту фактора, од квалитета игре па све до среће. Генерално, Србија мора да направи стратегију појављивања на великим такмичењима у континуитету. Тим мора да стиче искуство играјући са најјачима. Стижу нове генерације талената који морају да прођу процес сазревања, да постану играчи калибра за велике клубове како би једног дана Србији донели успех попут овог који су направили Хрвати. Можемо да имамо разне теорије, али Хрватска је добар пример како селекција из мале државе може до неслућених висина.

ЈЕДНА ЗВЕЗДА НЕ ЧИНИ ТИМ

* НАЈВЕЋИ асови данашњице Кристијано Роналдо, Лионел Меси и Нејмар су разочарали?

- Фудбал се променио, ако велика звезда нема иза себе подршку квалитетних играча не може, бар не увек, да донесе трофеј. Роналдо је дао шта је могао, Меси је био блед, Нејмар и Бразилци, на терену као да нису дали све за успех. Али, сва тројица су имали "фластере" и двојну стражу на утакмици, нису могли да мрдну без подршке. Португалија и Аргентина немају толики избор квалитетних играча као рецимо Француска, Белгија.