ДЕЛФИНИ ГОСТИ “НОВОСТИ”: Опет имамо тај жар у грудима!

НАВИКЛИ су да померају границе, да исписује историјске странице у спорту, али и да негују шампионске манире, да остану скромни и да теже новим изазовима. Капитен ватерполо репрезентације Србије Филип Филиповић и његов млађи колега Сава Ранђеловић били су јуче гости "Вечерњих новости".

- Ментална снага и вера носиле су нас до највишег степеника победничког постоља. Није нам кренуло у финалу, али смо довољно веровали у себе и на крају су се неке коцкице сложиле - истиче најбољи играч ЕП Филиповић.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: СВЕЧАНИ ПРИЈЕМ У ПРЕДСЕДНИШТВУ СРБИЈЕ; Вучић ватерполистима: Хвала вам што сте најбољи

Капитен "делфина" одбацује да су осећали притисак:

- Искрено, били смо мало физички истрошени.

- А Шпанци у налету, публика их је носила - надовезао се Ранђеловић.

Филиповић, ипак, не пропушта да похвали Шпанце, који су заблистали од нокаут фазе:

- Од четвртфинала су се уздигли и приказали игру која спада у најлепше...

И намучили су "делфине" све до пенала, где су наши показали од ког материјала су направљени.

- Нема потребе да ликујемо, нисмо то никад ни радили, али стварно се од првог до последњег петерца код нас видела зрелост, одлучност и идеја. Сећам се 2009, када смо у финалу СП у Риму баш против Шпанаца шутирали пенале. Били смо тада клинци, а ја нисам имао представу где ћу да шутирам, где ће голман да се баци, само сам желео да дам гол. Сада сам имао идеју и знао шта ће да се деси. Гледао сам и остале, ниједан није имао ни мало сумње у себе. Не сећам се да смо икада овако супериорно изводили пенал-завршницу.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ДОЧЕК НА ШАМПИОНСКОЈ ТЕРАСИ: Овације за владаре Европе, без Олге на балкону (ФОТО / ВИДЕО)

Не заборавља Филип СП у Мелбурну 2007, када је у мечу за треће место, опет против Шпаније, промашио кључан петерац:

- Тада смо Прлаиновић и ја имали 20 година и смелости да шутирамо пенале. Сећам се када сам промашио да нисам хтео да изађем из собе, плакао сам као киша, цео свет ми се тада срушио. Али, то некако помаже и да стасате. После сам одлучио да на тренинзима вежбам и пенале, како ми се више не би догодио Мелбурн.

Снага српског дрим-тима је и што он траје годинама, још од јуниорских дана.

- Нуклеус ове генерације смо Прлаиновић, Алексић, браћа Пијетловић, Стефан и Бранислав Митровић и ја. Припадамо генерацијама '83, '85, '87, стасавали смо кроз омладинске селекције, Партизан и на крају у А тиму. Ми више времена проводимо заједно него са својим фамилијама, што је добра ствар, поготово ако је здрава атмосфера. Сава то најбоље зна, откад је дошао, видео је како све функционише, како се свако осећа када уђе у репрезентацију.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ЋУК О АТМОСФЕРИ У РЕПРЕЗЕНТАЦИЈИ: Када Савић каже две речи, шест људи зна шта треба да ради

Капитенове речи потврђује Ранђеловић, који је за А тим дебитовао 2014. у Будимпешти:

- Супер су ме прихватили. Неколицину сам знао из Звезде, а остале из базена. Свако ко долази у најјачи тим је прихваћен као да је у њему 10 година, као да је одрастао с њима у млађим селекцијама.

Сава не пропушта да нагласио да га је за велика дела припремао и садашњи селектор Дејан Савић:

- Када је Деки 2010. преузео јуниорску селекцију, тада је почео да спрема играче који ће наследити оне који се буду повлачили. Осим мене био је ту и Виктор Рашовић, касније је дошао и Никола Јакшић. Има доста играча спремних да ускоче.

Филиповић је у репрезентацији прошао све фазе. Од 2003, када је као најмлађи носио лопте, до данас када је капитен Србије:

- Бити капитен овим момцима је највећа привилегија и највећа сатисфакција коју може да има један ватерполиста. Лане нам је у Будимпешти на СП фалило мало жара, који смо ове године вратили у одлучујућим утакмицама на првенству Старог континента, када смо се бранили са пет, шест и више руку, када смо гинули за сваку лопту. Јер, ова генерација јесте фантастична, али мора да ради и мора да зна да није непобедива.

За ову генерацију, по Филиповићевом мишљењу, кључне су биле 2009. и 2013. година...

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ШПАНСКИ МЕДИЈИ: Били смо на ти са српским дрим тимом

- Пре девет година у Риму смо дошли после славне генерације, можда и најјаче које је Србија имала по именима, и нико није очекивао од нас злато. Тај успех нам је дао наду да можемо да урадимо нешто слично као они. Онда је уследила 2013. и седмо место на Светском првенству у Барселони. Били смо разочарани, али смо и осетили да мало терет пада са наших леђа.

Мада су освојили све што може да се освоји, и даље имају мотива и жеље да се доказују.

- Мало је другачије када се игра за репрезентацију, испод одређеног нивоа не сме да се иде. Тако смо васпитавани, дисциплиновани, захваљујући тренерима који су нас гајили, то смо што јесмо - подвлачи Филиповић.

НИГДЕ КАО У БЕОГРАДУ
ФИЛИПОВИЋ се дичи са шест европских злата, али највише памти ЕП 2016. у Београду:
- Шампионат је тада био изванредно организован. Први пут смо осетили да цели град и цела нација живе и дишу са нама. Тај осећај играња пред више од 10.000 гледалаца, ту енергију нико од нас није имао прилику да осети, нити ће је осетити. Мађарска је земља ватерпола, па ни онда, 2014, није имала такву атмосферу. Сви моји пријатељи из иностранства били су одушевљени, мислим да смо тада послали најбољу могућу слику о Београду у свет.