Терзић за 15 година од Србије створио велесилу у женској одбојци: Из сенке до постоља

ВИЗИОНАР и - победник. Зоран Терзић је за 15 година од Србије створио велесилу у женској одбојци. Сјајни стручњак је репрезентацију преузео 2002, следеће године после 12 сушних лета одвео је на ЕП у Турској, а 2006. извео и на трофејну стазу, када је на СП у Јапану освојена бронзана медаља.

Одбојка је његов живот. Играо је у Црвеној звезди од 1979. до 1986, а када је завршио Факултет за физичку културу занат је пекао уз Драгу Томића и Горана Нешића. У матични клуб се враћа 1996. као тренер јуниора. Није планирао да ради са девојкама, али је на захтев Александра Боричића "привремено" преузео сениорке Звезде и остао до 2006, када се отиснуо у иностранство.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: СЛАВЉЕ СА ШАМПИОНКАМА: Дочек испред Старог двора

Од почетка га је красила студиозност, систематичност, знао је шта хоће и није дозвољавао да га било шта поремети и примора да скрене са зацртаног плана. Веровао је у свој рад, играчице и сараднике. И знао је да успех не долази преко ноћи, већ да велики рад једног дана мора да буде награђен.

Када је сео на клупу женске сениорске репрезентације успех је био отићи на Европско првенство. И то је остварио већ у првој години свог мандата, а шампионат 2003. у Анкари памти по 9. месту. Већ на следећем, 2005. у Загребу попео се два степеника више. Седмо место је говорило да имамо талентовану репрезентацију, која може у будућности да се бори за медаље.

Направљен је костур репрезентације коју су предводиле Маја Огњеновић, Јелена Николић, Весна Читаковић и остале звезде српске одбојке. Плодови напорног рада почели су да се убиру већ 2006. када је на СП у Јапану наше селекција опчинила свет и кући се вратила са бронзаном медаљом.

Узлазном линијом настављено је 2007. када је Србија на ЕП у Луксемургу и Белгији играла први пут у финалу једног великог такмичења. Тада је Италија била прејака, али је било јасно да имамо јаку репрезентацију и апетити су нормално расли.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ДОМИНАЦИЈА СРБИЈЕ: Тијана МВП, Бранкица и Стефана у идеалном тиму

Уследиле су године изазова за Зорана Терзића. Даме се нису снашле на ОИ 2008. у Пекингу, на ЕП 2009. у Пољској биле су тек седме, а нису блистале ни на СП 2010. у Јапану. Сви су били свесни да је конкуренција у свету јака, да наше репрезентација полако сазрева и да трофејног стручњака треба подржати. И сам Терзић је веровао у свој рад, циљ и наставио је да ствара јаку Србију. Показао је и да не занима шта играчица причају, већ како играју и да у тим зове оне које могу да испуне његове строге захтеве.

Награда је уследила 2011. када је на ЕП у Београду освојено прво злато. Међутим, опет су уследиле сушне сезоне што се тиче највећих такмичења. Тих година је извукао и поуку да је по екипу опасно нападати медаљу на сваком такмичењу, тако да је Гран-при користио за сазревање млађих играчица. Коначно, од 2015. почињу да се нижу успеси из такмичења у такмичења. Сребро на Светском купу донело је Олимпијске игре у Рију, где је 2016. освојио историјско сребро. На европским првенствима наставио је редовно да игра полуфинала и осваја медаље, а без проблема је извршио и смену генерације. Сада репрезентацију предводе Тијана Бошковић, Милена Рашић, Бранкица Михајловић...

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ПАЛЕ И ХОЛАНЂАНКЕ: Српкиње покориле Европу!

После подвига у Бакуу, наредни циљ му је напад на светско злато.

ЛИЧНА КАРТА
* Име и презиме: Зоран Терзић
* Датум и место рођења: 9. 7. 1966, Београд
* Играчка каријера: Црвена звезда
* Тренерска: Ц. звезда, Галаци, Волеро, Динамо Москва
* Репрезентација: селектор од 2002.
* Трофеји: олимпијско сребро, светска бронза, злато, сребро, бронза на ЕП, сребро на Светском купу, три бронзе на Гран-прију, три злата у Евролиги, националне титуле и купови...