НЕКАДА је као капитен предводила национални тим Србије, сада је у улози великог навијача. Милица Дабовић је са трибина у "Кристалној дворани" бодрила сестру Ану, као и остале бивше саиграчице. Уживала је у две победе Србије против Белорусије и Русије, које су донеле нашем тиму пласман у другу фазу, а синоћ је био на програму трећи дуел са селекцијом Белгије, који је представљао борбу за прво место у групи и директан пролаз у четвртфинале.


Искрено, Милица признаје да јој више од свега недостају национални дрес и кошаркашка лопта.

- Узбуђена сам, срећна, али у другу руку веома тужна. Поносна сам на своју сестру... Веома ми је жао што нисам део екипе и што за мене није било места у тиму овог пута, иако сам молила свим силама и покушавала да се вратим - говори за "Новости" старија сестра Дабовић, која се од репрезентације званично опростила 2016. године. - Не постоје речи којима бих описала колико сам желела да играм пред својом публиком, јер видим колико ме народ воли. Проводим по 30 минута сликајући се са навијачима у хали.

Дабовићева зна која је победничка формула када је овај тим Србије у питању. Веома добро је упозната са квалитетом који поседује наша репрезентација.

Прочитајте још Марина тражи још јачи ветар у леђа с трибина: Ова репрезентација обожава свој народ и треба нам подршка

- Потребно нам је да моја Ана, Соња Петровић и Јелена Миловановић што више играју заједно... Гарантујем, то је екипа која може победити баш свакога. То је ударни трио. А кад се погледа цео тим, речи су сувишне, јер ту енергију коју поседујемо немају други. Ипак, морам признати да мало фали, јер нема мене. Али та енергија може да победи све. Најмање што можемо да играмо јесте полуфинале и да се боримо за медаљу.

На утакмицама је Милица била са сином Стефаном и мајком Невенком. По завршетку су сваки пут дуго остајали на терену да би се он играо са осталом децом...

Прочитајте још ЕКСТРА ЕНЕРГИЈА ИЗ БАНјАЛУКЕ: Сашу Чађо на ЕП бодри породица која је стигла из Републике Српске

- Феноменално се сналазим као мајка, уживам са својим сином Стефаном, са својом породицом... Он је један неухватљиви човечуљак, који обара све с ногу. Срећна сам веома. То је потпуно другачији живот, у истом тренутку и најлепши и најтежи. То што сам са сином не може се описати колико ме испуњава, али бих била још срећнија да он може да ме гледа како играм на терену. Није ме срамота да то кажем. То је прилика коју сам ја пропустила, коју су ми други одузели, али сам Бог зна зашто - закључила је Милица.

ЧУДНО ЈЕ СА ТРИБИНА
ИГРАЧ не може док је на терену да види све сегменте које може публика са трибина. Тек сада у другој улози и Милица то може да уочи.

- Чудно је гледати и другачије скроз. Видиш грешке, коментаришеш, љутиш се кад видиш шта не ваља из тог неког другог угла. Али, важно је да се после сваке утакмице погледа тај видео, да би се исправиле грешке.