Европско освајање НБА лиге: Само један клуб нема играча са Старог континента
05. 10. 2018. у 20:10
Чак 67 кошаркаша из Европе ће носити дресове тимова из најјаче лиге на свету. Од 30 тимова само у једном нема Европљана
Јокић и Зубац Фото: Танјуг/AP
Устаљена представа по којој НБА лига представља арену искључиво за физички доминантне играче из Сједињених држава, давна је прошлост. Европски играчи у потпуности су изменили трендове, а самим тим и стил у најјачој лиги света током претходних деценија, а у предстојећој сезони рекордно велики број кошаркаша са Старог континента заузеће своје место под америчким сунцем.
Свега десетак дана пред старт сезоне јасно је да ће чак 67 кошаркаша из Европе носити дресове НБА лигаша. То је за тројицу више него прошле сезоне, када је 64 играча са нашег континента наступало са више, или мање успеха у НБА лиги. Као што је добро познато, петорица Срба (Богдановић, Бјелица, Марјановић, Теодосић и Јокић) који су и прошле сезоне бранили наше боје „преко баре“ остали су у НБА и за ову такмичарску годину. Оно што јесте на понос свима са ових простора је и чињеница да од поменутих 67 европских играча, чак 17 њих долази са простора бивше Југославије – дакле четвртина свих кошаркаша из Европе!
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ЈОКИЋ ПОКВАРИО ЛЕБРОНОВ ДОЧЕК: Денвер поново бољи од Лејкерса
Од 30 екипа које се такмиче у лиги, 29 има у свом ростеру за ову сезону барем по једног кошаркаша из Европе, а једини изузетак је екипа Атланте Хоукс. Они немају под уговором нити једног играча са нашег континента, иако им је у прошлој сезони најефикаснији и најкориснији члан био немачки плејмејкер Денис Шрудер, који је прешао у Оклахома сити Тандер.
Са друге стране Њујорк Никси имају тим састављен од играча са свих страна света, а свој део „Велике јабуке“ ће пробати да загризе чак петорица Европљана – Хрват Марио Хезоња, Летонац Кристапс Порзингис, Турчин Енес Кантер и француски двојац Жоаким Ноа и Франк Нтиликина. Лос Анђелес Клиперси, где наступа наш репрезентативни дуо Бобан Марјановић-Милош Теодосић, имају под уговором још Италијана Данила Галинарија и Пољака Марчина Гортата. По четворицу Европљана имају на располагању још тренер Далас Меверикса Рик Карлајл (међу њима и Словенац српског порекла Лука Дончић) и легендарни стратег Сан Антонио Спарса Грег Поповић.
Управо је Поповић био један од најзаслужнијих људи за пробој европских играча на америчко кошаркашко тржиште. Према речима чувеног „Попа“, он осећао се као дете у продавници слаткиша када је први пут на делу видео југословенске кошаркаше Владе Дивца, Жарка Паспаља и Дина Рађу. Доводио је у свој тим играче из Европе пре скоро 20 година који неће бити тек пуки статисти и водоноше, већ играчи који ће лансирати франшизу из Тексаса на сам врх лиге. И то му је у потпуности успело – у последњих 16 година овај тим остварио је чак 70 одсто победа у свим мечевима и ниједном није пропустио доигравање у плеј-офу. Тренер нашег порекла осетио је ту европску жицу, која му је донела пет наслова првака НБА лиге (1999, 2003, 2005, 2007 и 2014. године), а сам је у три наврата био проглашаван за најбољег у лиги међу својим колегама на клупама других клубова.
Један од кључних шрафова из шампионских дана био је француски плејмејкер Тони Паркер, који је четири пута дизао пехар шампиона, а поред њега никако се не сме пренебрегнути улога Аргентинца Емануела Ђинобилија, који иако родом са јужноамеричког континента, каријеру је пре НБА градио у тада најбољој европској лиги, у италијанском Киндеру из Болоње. У наредној сезони ће дрес Сан Антонија носити бивши играч Партизана, Летонац Давис Бертанс, Италијан Марко Белинели, Шпанац Пау Гасол, као и аустријски центар Јакоб Пелтл.
Европљани су у просеку међу вишим кошаркашима у лиги, а имена Бобана Марјановића (222 цм), Кристапса Порзингиса (221 цм), Алексиса Ажинсе (218 цм), те Николе Јокића, Јусуфа Нуркића, Рудија Гобера, Пау Гасола, Марка Гасола, довољно говоре у прилог томе да је Европа и даље најплодније тле за развој играча на центарским позицијама. Сви ови кошаркаши су уз висинску предност успели да се наметну и у осталим пољима игре. Свим љубитељима НБА лиге добро је познато колико је свестран наш Никола Јокић, да је Порзингис прва виолина Њујорк Никса, да су Марк Гасол у Мемфису, односно Руди Гобер у Јути, практично кичма тима. А где су ту још бекови и плејмејкери попут Милоша Теодосића (ЛА Клиперс), Богдана Богдановића (Индијана Пејсерс), Дарија Шарића (Филаделфија 76ерс), Тонија Паркера (Шарлот Хорнетс), Марка Белинелија (СА Спарс), Лаурија Марканена (Чикаго Булс), Данила Галинарија (ЛА Клиперс) и многих других.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: “КРАЉ” ДЕБИТОВАО ЗА ЛЕЈКЕРСЕ: Србин покварио спектакл у Сан Дијегу, па “послао” Леброна хеликоптером кући (ВИДЕО)
Ипак једно име европске кошарке, које је по гласовима посетилаца сајта „ranking.com“ на првом месту најбољих играча са нашег континента у НБА лиги икада, посебно се издваја. Немац Дирк Новицки (40) улази ове године у своју 21. сезону у НБА лиги, и што је посебан куриозитет, популарни „Диркенштајн“ је све ово време носио дрес само једног клуба – Даласа. За читав тај период, само у својој дебитантској сезони 1998/99 није имао у просеку двоцифрен број поена. Новицки је освојио један наслов првака са Мевериксима (2011. године), био је учесник „Ол-стар“ сусрета чак 13 пута, а стекао се утисак да је заслужио позив барем у још два, или три наврата. Он је за све то време редовно одлазио са својом репрезентацијом на велика такмичења преко лета, освајао са њима медаље и током своје блиставе каријере није имао ни најмању могућу мрљу. Сада, вероватно, свира кошаркашку лабудову песму, али ће још једну сезону остати члан најјаче лиге на свету како би младом Луки Дончићу лакше омогућио да преброди своју „руки" сезону и спреми га за место свог наследника.
У анализи не би требало прескочити ведете као што су Владе Дивац и Предраг Стојаковић, због којих су грађани Србије дочекивали ране јутарње сате, уживајући у играма Сакраменто Кингса, а на листи су и асови попут Хида Туркоглуа, Арвидаса Сабониса, Андреја Кириленка, Бориса Дијаоа, Жељка Ребрачу, али и оне старије попут Тонија Кукоча, или Дина Рађе.
Баш као што је некада било незамисливо да ће не-амерички кошаркаши имати толики утицај на развој игре у НБА, тако је био својеврсни "грех" да се помене да тренер рођен ван САД може да предводи један тим из најјаче лиге света. Наш Душан Ивковић требало је да постане први неамерички тренер на клупи једног НБА тима, пошто је имао уносну понуду још 2002. године да преузме Денвер Нагетсе, али је пре тога дао обећање газдама московског ЦСКА да ће прећи код њих, па је договор, на жалост по обе стране, пао у воду. Та празнина је, додуше, попуњена када је овог лета други српски стручњак, Игор Кокошков, преузео екипу Финикс Санса. Кокошков је дуго "пекао" занат у САД, прошао је све могуће фазе развоја, попео са на кров Европе са Словенијом прошлог септембра, био помоћник у Финиксу, Детроиту, Јути и осталим клубовима, да би сада добио шансу о којој је читав живот сањао. Он је преузео тим који је прошле сезоне имао најлошији скор у лиги (21-61), па ће бити донекле растерећен, јер шта год да уради свакако ће бити то искорак за тим из Аризоне. Иначе Кокошков има и кућу у Финиксу од раније, па се на неки начин може и рећи да се враћа у место које му је и дом. Тамо ће имати помоћ и хрватског кошаркаша Драгана Бендера, а нема сумње да би волео да му је на располагању и наш Богдан Богдановић, који је пре одласка у Сакраменто био званично кошаркаш Санса, али није одиграо ни минут за овај клуб, јер је одмах након драфта 2014. године трејдован у Сакраменто Кингсе.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Рађа: Дивац није националиста, да је мени неко дошао са српском заставом исто бих урадио

Поред петорице наших кошаркаша у НБА лиги ове сезоне, своју шансу од српских играча чекају још Огњен Јарамаз, Немања Дангубић, Никола Милутинов, Душан Ристић, Раде Загорац, све играчи бирани на драфту, али на тренутној „доради“ у Европи. Нема сумње и да ће за неке од њих бити места у најјачој лиги света врло брзо. Драфт су прошли рецимо и Милан Мачван и Лука Митровић, али делује да ће они своју читаву каријеру градити искључиво у Европи.
Највише неамеричких играча у НБА историји:
1.Канада – 39
2.Србија – 28
3.Француска – 27
4.Хрватска – 22
5.Аустралија – 20
6.Бразил, Нигерија, Шпанија – 17
7.Немачка – 14
...