РАДУЉИЦА ГОСТ НОВОСТИ: Преко пола света због Србије

МЕСТО у националном тиму после пропуштеног Европског првенства поново ће заузети Мирослав Радуљица. Наш центар на репрезентативно дружење стиже из далеке Кине, жељан игре пред домаћим навијачима. Форма коју је показао у дресу Ђангсу Драгонса наговештава да је потпуно спреман да као један од најискуснијих предводи нови састав Србије у мечевима са Аустријом и Грузијом.

- Када имаш јасно постављен систем, нови играчи се брзо уклопе. Ми, који смо стандардни, помоћи ћемо им. Здрава је средина и неће бити проблема - не сумња Радуљица да ће ово бити још једна успешна акција репрезентације. - Две победе не смеју да се доведу у питање.

Прочитајте још: Србија без играча из Евролиге

Мирослав не види неку посебну разлику у односу на претходна окупљања.

- Долазим мршавији него икада и чудно је што није лето, пошто смо обично заједно кад је баш вруће. То је једино другачије. Једва сам чекао да дођем, да видим породицу, пријатеље, саиграче... Увек је лепо кад се вратиш кући и "одмориш" мало главу.

Посебан мотив за играче ће бити играње пред домаћом публиком.

- Они су наш "шести играч". На трибине обично дођу гледаоци који не могу на првенства. Лепо је играти у Београду, али и у Нишу, Краљеву, Републици Српској, Бањалуци... Ми смо кошаркашки образована нација, људи препознају нешто што је добро. Не мислим само на тактичке ствари, већ и наше другарство и атмосферу. Мислим да многи могу да се угледају на нас.

Радуљица је због повреде ЕП гледао уз мале екране и то му је баш тешко пало.

- Нисам мислио да ћу икад толико да будем нервозан. Пред финале сам се осећао као да ја треба да играм. Нисам могао да спавам, тресао сам се док није почело. Гледаш људе који су ти блиски, а ти си на неком лаптопу и не можеш ништа. Безвезе осећај. Нисам играо, али и даље знам све акције.

Велика минутажа и значајна улога у кинеском првенству му је добродошла за раст самопоуздања.

Прочитајте још: ФИБА ОСИГУРАВА ИГРАЧЕ ТОКОМ "ПРОЗОРА" У КВАЛИФИКАЦИЈАМА ЗА СП: Плаћа се и лечење

- Отишао сам тамо да бих играо. Имам добар однос са тренером Мемијем Бећировићем, он је један од разлога што сам ту. Осетио сам да могу да урадим много и да је ово прави потез за моју каријеру. Требало ми је времена да се навикнем на много грубљу игру, али све је боље и боље. Највећа разлика у односу на друге лиге је у правилима, екипе имају два странца, четвртина је 12 минута. Шутира се много, велики број поена, нешто слабија одбрана. Моја екипа је са овим тренером већ три године, па све више личи на европске тимове.

Комуникација са домаћим играчима је веома добра.

- Дружим се са Кинезима, а они нису навикли на то. Увек као странци долазе Американци који нису отворени за дружење. Ја им додајем и лопте на терену, што је за њих потпуно чудно. Обично странци само шутирају. Играм исту кошарку у сваком тиму, они су то препознали и мислим да ме баш готиве.

Ипак, на питање да ли му је лепше да игра у репрезентацији него у било ком клубу, Радуљица као из топа одговара:

- Наравно. Увек је најлепше у дресу Србије.

ЧИТАМ КЊИГЕ, ОБИЛАЗИМ, МЕДИТИРАМ...

СЛОБОДНО време Радуљица користи за своја интересовања, којих има много.

- Углавном сам сам. Медитирам, читам књиге, гледам филмове, одмарам се. Претражујем по Википедији. Почнем са једном темом, а завршим на грчко-турском рату 1922. Одем нешто и да обиђем...