Мариновић за Новости: Голом против Хартса пробио санкције

ВИНКО Мариновић, шеф стручног штаба Сарајева, хит је тренер у Премијер лиги Босне и Херцеговине. Бивши играч и капитен Црвене звезде, знањем, стручношћу и господским понашањем на терену и ван њега, наметнуо се као један од најперспективнијих тренера у региону.

Где год је радио, постизао је врхунске резултате: у Борцу је остварио максимум, с обзиром на финансијску ситуацију у којој се некадашњи освајач Купа Југославије налазио, са Зрињским био шампион и порушио бројне клупске рекорде, тим са Кошева је пре паузе због вируса корона оставио на првом месту са три бода предности, а као селектор младе репрезентације БиХ победио је Португалију са 3:1 и нанео им први пораз после шест година. И не само то, Мариновић је радећи у Бањалуци, Мостару и Сарајеву, показао да је квалитет, ипак, изнад свих подела...

Прошле зиме био је у великој дилеми, да ли да прихвати понуду новог селектора БиХ Душка Бајевића, да буде његов помоћник или да на клупи Сарајева наследи такође бившег играча Звезде Хусрефа Мусемића.

- Одлучио сам да прихватим понуду Сарајева. Ради се о великом клубу, одлично организованом, са добром инфраструктуром и изванредном омладинском школом. Први смо на табели, чекамо расплет ове ситуације, али је тешко било шта предвидети. Могу да вам кажем да је Премијер лига БиХ можда и најнеизвеснија у региону, код нас се никад не зна ко ће да буде први или ко ће да испадне - каже Мариновић.

Љубитељи фудбала у Србији сећају га се као високог и снажног штопера Црвене звезде и бескомпромисног борца, а навијачи српског шампиона посебно памте његов погодак против шкотског Хартса, који је био први гол црвено-белих у Европи после санкција.

- У Звезду сам дошао у зиму 1994. и играо до 1999. године. Освојили смо дуплу круну 1995. и још три купа. Тај период у црвено-белом дресу ми је и најлепши у каријери, остварио сам дечачки сан. Играо сам са једним Дарком Ковачевићем, Гораном Ђоровићем, Дејаном Станковићем, Перицом Огњеновићем, Небојшом Крупниковићем, Владаном Милојевићем... Тренирали су нас Љупко Петровић, Владимир Петровић Пижон, Миша Косановић. А гол против Хартса ми је обележио каријеру, прошли смо Шкоте, а онда су следили епски мечеви против Кајзерслаутерна и Барселоне. Одиграо сам и један меч за репрезентацију тадашње СР Југославије, против Израела.

Интересантно је како Мариновић из угла тренера гледа на своје бивше учитеље:

- Љупко је инсистирао на дисциплини и физичкој спреми, Пижон на лепршавој игри, јер је и био такав играч, Косановић је први у Србији увео систем са четири одбрамбена играча у линији... Научио сам понешто од свих, али нико ми није био неки посебан тренерски узор.

Са бившим саиграчима је остао у контакту, а посебно га радују последњи успеси Звезде у Европи.

- То што је Владан Милојевић урадио са Звездом у последње три сезоне је право чудо, с обзиром на то у каквој се ситуацији клуб налазио десетак година пре његовог доласка, али за мене није изненађење. Зашто? Делио сам свлачионицу са Милојевићем и какав је био играч, такав је и тренер. Био је либеро који је читао игру, вредан, радан, посвећен, амбициозан... Сигуран сам да ће и Дејан Станковић наставити са добрим резултатима, не треба трошити речи о њему, велики играч, који је радио са великим тренерима, донеће нешто ново, своје - уверен је Мариновић.

ЧЕКАМ ПЕРИЦУ
МАРИНОВИЋ је велики пријатељ са Перицом Огњеновићем, који је зимус преузео екипу Звијезде 09 из Етно-села "Станишић".
- Перица је имао баш пех, тек што је сео на клупу Звијезде уследила је пауза због короне. Чекам га на терену, да се огледамо, кад се све ово смири.