РИКАРДИЊО ЗА НОВОСТИ О ДЕТИЊСТВУ, КАРИЈЕРИ, МАГИЧНОМ ПОТЕЗУ У БЕОГРАДУ: Као дете жонглирао јабукама и поморанџама (ВИДЕО)

А.ШОШКИЋ

06. 01. 2019. у 09:25

У мојој породици није било много пара, живели смо скромно. Због тога нисам могао да имам лопту као играчку, па сам уништавао много поморанџи и јабука које је отац доносио, каже Рикардињо

РИКАРДИЊО ЗА НОВОСТИ О ДЕТИЊСТВУ, КАРИЈЕРИ, МАГИЧНОМ ПОТЕЗУ У БЕОГРАДУ: Као дете жонглирао јабукама и поморанџама (ВИДЕО)

РИКАРДО Фелипе да Силва Брага. Име вам ништа не значи? Као таквог га мало ко зна, али кад се каже Рикардињо (33), све је јасно. Португалски мађионичар футсала, увек насмејан, расположен за интервју, увек спреман да се слика са сваким ко то затражи, причао је, за "Новости", о почецима, данима када није имао новац за лопту, па је вежбао са поморанџама и јабукама по кући, надимку Марадонињо, а да није ни знао због кога га тако зову, борби са УЕФА и ФИФА да овај спорт добије место које заслужује...

- Почни одакле год желиш - поручио је на старту Рикардињо.

Најбоље онда од детињства, кажу сиромашног, јер Рикардињова породица није имала новца за патике, лопту, коју је мењало воће. Доносио га је отац који је имао пиљарницу...

ПОХВАЛЕ ЕКОНОМЦУ ЕКОНОМАЦ доминира годинама у нашој земљи, штета је што нема већу подршку Фудбалског савеза Србије, можда би могао и близу само врха европског футсала. - Имате одличан клуб, Бразилци су подигли квалитет. Лигу не познајем, али са играчима какви су Иван, Талес.. може да се бори за врх европског футсала. Ту су и одлични српски репрезентативци, познајем Марка Перића и Слободана Рајчевића.

- Са пет-шест година сам волео да играм фудбал, не футсал. У мојој породици није било много пара, живели смо скромно. Због тога нисам могао да имам лопту као играчку, па сам уништавао много поморанџи и јабука које је отац доносио. Понекад би хтео да ме истуче, јер нисмо имали много опција у животу - он је воће доносио кући да бисмо јели, а ја сам играо фудбал са њим јер нисмо могли да купимо лопту!

Жеља да буде фудбалер није се остварила. Разлог је био чињеница да је био сићушан, није порастао више од 164 центиметара.

- Рекли су ми да сам пренизак за фудбал, да немам шансе, па је онда боље да пређем на футсал. Био сам тужан, али нисам имао избора. Једна жена ме је позвала да играм футсал, прихватио сам. Имао сам 14 година и заљубио се у овај спорт.

Добио је надимак по једном другом чаробњаку са лоптом. Марадона - Рикардињу је звучало тако непознато.

- Имао сам 10-11 година. Стигао сам кући и рекао оцу да су почели да ме зову Марадониња, не знам због чега и кога. Мислио сам да је у питању нешто због висине. Нисам имао могућност да одем на интернет да видим ко је то. Отац ми је рекао да будем поносан, јер је Марадона најбољи фудбалер у историји, заједно са Пелеом. Аха, рекао сам. Касније, кад сам имао шансу да видим ко је Марадона, био сам тако поносан, јер је он машина. Касније су ме прозвали Махико, надимак који важи и данас.

Увек је сањао да буде фудбалер, а постао је најбољи и најплаћенији футсалер, први који је пробио границу зараде од милион евра годишње, са милионима прегледа чаробних потеза и голова.

Рикардињо и Арсеније Шошкић уредник спортске рубрике у "Новостима"

- Мој сан је увек био да будем фудбалер. Није се остварио. Фудбалери зарађују много више, а увек сам се питао да ли бих био само још један фудбалер више. Али не бих био срећан као што сам сада као футсалер. То је спорт за који се борим, браним га. У сукобу сам са УЕФА и ФИФА, људи тамо не могу да ме виде очима, баш због те борбе да футсал буде много значајнији, јер то заслужује. Није нормално да не буде олимпијски спорт! Људи у УЕФА и ФИФА то не желе, не знам због чега. А борићемо се да буде, заслужује футсал много више респекта.

ФУТСАЛ ПОСТАО ПРЕОШТАР РИКАРДИЊО би, да може, променио много тога у футсалу: - Прво, све би лиге морале да буду професионалне, превише је аматеризма. Друго, преоштро је. Све више личимо на рукомет. Игра се превише рукама, не дозвољавају ти да покажеш шта можеш. Превише је грубо, а судије то толеришу. Прешли смо границу!

Србију је "купио" магичном потазом на Европском првенству у Београду. Дао нам је гол после потазе који на интернету видели милиони, наши људи поздравили су га овацијама. Тада се родила љубав, која траје, настављена је и недавно у Крагујевцу, на турниру Лиге шампиона на којем је играо против Економца и свакодневно заслуживао аплаузе. Не само због ватре коју има у копачкама, већ и због односа према људима. Нестварно је љубазан, увек насмејан, није му проблем да сат после утакмице остане и слика се буквално са свима који то желе, прича, потписује аутограме. Много би од њега могле да науче неке наше умишљене фудбалске звездице.

- Изгубили смо 2016. на Европском првенству од Србије 2:1 у Београду, али то је био невероватан дан, који ћу памтити док сам жив. Не знам да ли је најбољи, али је један од мојих најбољих и најлепших голова. Гол који је направио бум за футсал. До тада ме је на друштвеним мрежама пратило можда 6.000 људи, сада ме на "Инстаграму" и "Фејсбуку" прати укупно више од два милиона! А све је експлодирало после тог гола у Београду. Ни ја нисам одмах био свестан шта сам урадио, тек сам касније све видео на снимку. Од тог момента, када играм у Србији осећам се као да сам код куће! То што сам осетио и доживео тешко је описати и доживети негде другде.

Фудбалер није постао, али га, наравно, прати. Живи и игра у Мадриду, носи дрес Интер Мовистара.

- Имам много пријатеља у фудбалу, као што су Кристијано Роанлдо, Серхио Рамос... Свиђа ми се Реал Мадрид, а код куће у Португалији Бенфика, за коју сам десет година играо футсал. Спортинг из Лисабона ми је нудио новац који никад није виђен у футсалу, али није било шансе да потпишем. Остао сам у шпанском Интеру, који се увек бори за титуле и осваја их и у Шпанији и у Лиги шампиона...

На дресу носи, наравно, "десетку", али му је некако каријера до сада везана за "петицу". Пет пута је проглашаван за најбољег футсалера света, по пет пута је био шампион Португалије и Шпаније, има три европске круне (једном са Бенфиком, двапута са Интером)...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације