МИТРОВИЋ ЗА “НОВОСТИ”: Кад погодим, “зовем” Луку

Недељко Иљукић

16. 10. 2018. у 10:46

Син ме једном на тај начин дочекао код куће после победе и гола, сад је такво радовање традиција - прича Александар

МИТРОВИЋ ЗА “НОВОСТИ”: Кад погодим, “зовем” Луку

Александар Митровић Фото: М. Вукадиновић

ИЗА сваког успешног човека стоје дела или позитивне бројке. Иза Александра Митровића, који се годинама с љубављу бави својим омиљеним послом, стоје голови, а живи сведоци свега су навијачи Партизана (13 голова за црно-беле), Андерлехта (36), Њукасла (14), Фулама (17) и репрезентације Србије (21)!

Овај Смедеревац, који је пре течно месец напунио 24 године, закуцао је своју позицију у шпицу напада екипа које воде Славиша Јокановић и Младен Крстајић. И нема намеру да мрдне одатле бар још неколико година. Са Митровићем смо правили разговор у тренуцима када је репрезентација Србије са "мршавим" бодом одлазила из Букурешта. Када је, као и у већини прилика када Срби заврше било који посао, некако над нама лебдела мисао: могло је боље...

- Волим посао којим се бавим. Волим фудбал и одавно сам схватио да је он мој живот. Да је то посао који мени и мојим најближима заиста може да улепша сваки дан. Прелепо је када се пробудим ујутро и знам да идем на тренинг који ми је, чини ми се понекад, и дражи од утакмице. Једноставно, волим посао којим се бавим - открива Митровић тврдњу с почетка приче.

ПЛАНИРАМ НОВУ ТЕТОВАЖУ АЛЕКСАНДРА Митровића нису заобишли нови трендови у светском спорту. За сада има више голова него тетоважа на свом телу, али...
- Дуго није била нека нова... Али планирам ускоро нешто занимљиво - открива нам Митровић.

А све је пре петнаестак година могло да буде другачије да се у каријеру Александра Митровића, најискреније и очински, није укључио баш отац.

- Знате ону причу, која је својевремено више у шали испричана, да је тата мислио да ћу бити неки пробисвет или криминалац, јер сам био несташан клинац. Заправо, тата је знао да ми припрети да ћу ићи на неки мање занимљив спорт, па сам чак био и каратиста. Нешто врло кратко... Родитељи ми, у ствари, нису дали да одустанем. То неодустајање ме данас довело до овога што сада радим.

Данас менаџер Фулама Славиша Јокановић, када хвали Александра Митровића, не прича прво о његовом учинку на утакмицама. Прича пре свега о његовој посвећеност тренингу. Увек први долази и увек последњи одлази!

- Па кажем вам... Знао је отац да понекад више уживам на тренингу него на утакмици, зато ми је и важно да на тренинг дођем спреман, да на њему урадим и више него што треба. Онда знам да ће и на утакмици све бити како треба. Драго ми је да то тренери виде, али је у ствари најважније да то даје резултате - додаје Митровић.

О необичној прослави гола коју је увек пре скоро годину дана и некој врсти "телефонирања" пошто лопта оде иза линије, Митровић нам открива ко је "иноватор".

- Мој син Лука је једном почео тако да се радује мом доласку кући после победе и гола. Од тада се Лука и ја редовно растајемо код куће и редовно срећемо са истом прославом када се опет сретнемо - каже Митровић.

Велико је питање да ли данашњи млади спортисти, поготово фудбалери, схватају значај и утицај оних "нормалних" медија у Србији. Пошто, очигледно, многи од њих нису успели да примете разлику између злонамерних и оних који часно раде свој посао.

- Остала ми је некако навика од детињства, па још од раних фудбалских дана у Телеоптику и Партизану, да читам новине. И данас волим да прочитам позитивну или чак негативну критику о себи. Када је она негативна написана са добром намером и указује на конкретне проблеме, онда је тако и схватим. Остале, неозбиљне текстове, пуне непроверених информација, гледам да игноришем. "Новостима" желим да остану исте. Објективне - поручио је поводом 65. рођендана Митровић.

Од првог гола у дресу Србије, Хрватима у Београду (1:1), крајем 2013. године, па до два гола у мрежи Црногораца ове јесени, Митровић је 21 пут уписао своје име у анале репрезентативног фудбала. Сада је изједначен са Сафетом Сушићем и Славеном Замбатом. Од рекордера Стјепана Бобека (38) још је далеко, али је зато близу Драгану Џајићу (23), Златку Вујовићу (25), Бори Костићу и Предрагу Мијатовићу (26) и многим другим легендама...

- Такве ствари, између осталих, мене покрећу и мотивишу. Лепо је када се нађеш у друштву оваквих имена, која су прославила наш фудбал. Надам се да ће ускоро бити још много повода да се ви новинари сетите славних дана наше историје, а да се ја попнем који степеник више - закључује Александар Митровић.

СРБИЈА НА ДОБРОМ ПУТУ
РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА Србије тренутно води на табели групе Ц Лиге нација. Два гола на мини-турнеји против Црне Горе и "пост" против Румуније не остављају никакву сумњу код Митровића.
- На добром смо путу. Ово што смо до сада урадили и начин на који играмо је доказ да заслужујемо боље друштво од Групе Ц - уверен је Митровић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)

Apsolutno

16.10.2018. 13:40

Dobro igra, trudi se samo preteruje sa prigovorima sudijama posle faulova u napadu. Nema potrebe na takav nacin da dobija zute kartone.

Slazem se

16.10.2018. 15:53

@Apsolutno - To je bas djecja bolest naseg fudbala. Sudija nece promijeniti odluku pa su tako i rasprave nepotrebne. Sa sudijom, eventualno, treba da prica kapiten, ali da mu pridje smireno a ne da se u njega zalijece s burnim gestikulacijama. Mislim da nasi igraci treba da prodju kurs fudbalske diplomatije. I sudije su ljudi, neki su objektivni, poneki je i sitna dusa...