Милошевић: Због сер Алекса одох у тренере!

ИНТЕЛЕКТУАЛАЦ у копачкама. Голгетер који прича на “свим” језицима света. Коректно и конкретно. Оставио је печат и траг у пет земаља, головима и господским понашањем. Коштао је много, много је и дао. Саво Милошевић (2. септембар 1973, Бијељина).

Шта има то у Јањи што рађа голгетере, попут браће Мусемић, и вас?

- То је здрава, мешана средина, у којој су међунационални односи увек били феноменални. Поштовали су се људи. Тај микс нација и народа дао је прави квалитет. Можда сам мало и пристрасан, али нисам у каријери видео средину која воли свој клуб као што се волело и воли Подриње, у ком сам и почео да шутирам лопту.

Када је стигао позив из Партизана?

- Одиграо сам турнир у Аустрији и добио позив Партизана, али и Динама. Међутим, ни секунд нисам размишљао, јер је читава моја фамилија обојена у црно-бело. Брат моје баке Милан, учитељ у Бачевцу, селу поред Лјубовије, главни је “кривац” што смо сви “гробари”.

За први тим сте дебитовали код Тумбаковића у сезони 1992/93. и постигли чак 14 голова.

- Када је Тумба постао тренер, повредио се мој велики пријатељ Лјуба Воркапић, и тако сам ја добио шансу. На седам утакмица постигао сам седам голова. Али и да нисам ништа знао, морао сам да тресем мреже, јер су лопте долазиле са свих страна. Како и не би када сам у шпицу играо са Пеђом Мијатовићем, а Слободан Крчмаревић ме је хранио невероватним центаршутевима са леве стране.

За три године у Партизану (првенство 98 мечева, 65 голова плус 13 у Купу) освојили сте две узастопне титуле првака (1993, 1994) и Куп (1994).

- Посебно задовољство је било освајање дупле круне, што је у оно време било веома тешко остварити.

Прочитајте још Крчмаревић: Партизан ме не би вратио да ме Джајић није тражио

Били сте и два пута голгетер Лиге?

- У сезони 1994/95. постигао сам 21 гол, наредне године чак 30, проглашен сам и најбољим играчем Југославије. Поносан сам јер сам тада имао 19, 20 и 21 годину.

Који су вам голови били најважнији или најслађи?

- Два гола Звезди у финалу Купа. Изгубили смо на “Маракани” са 1:0, а онда је Звезда повела на Стадиону ЈНА и сви су мислили да је све готово. Један гол сам постигао главом, други са беле тачке, а онда нам је Пеђа Васиљевић, ваљда јединим голом у каријери, донео трофеј.

У лето 1995. прешли сте у Астон Вилу, трансфер од три и по милиона фунти је клупски рекорд.

- Била је то заиста велика пара. А како сам стигао на Острво, посебна је прича. Играли смо против Уругваја, који је три дана раније ремизирао са Енглезима на “Вемблију”, и постигао сам леп гол главом. Тадашњи селектор Енглеске Тери Вејнеблс, који је имао пријатеље у Астон Вили, гледао је тај меч, позвао их и рекао им: “Имате у Србији центарфора за вас”.

У клубу из Бирмингема играли сте три године (90-29), освојили Лига куп победом над Лидсом (3:0), постигли први гол у том мечу за трофеј.

- То ми је можда и најлепша успомена у каријери. Пошао сам са центра а онда погодио ракље са 25 метара.

Од 1998. до 2000. носили сте дрес Сарагосе.

Прочитајте још Небојша Вучићевић: Договорио се са Звездом, потписао за Партизан

- После три године у Енглеској, где се играо чврст и захтеван фудбал, у Шпанији је била песма. У Сарагоси сам опет играо одлично, постигао сам 17, па 21 гол, што је за њихове стандарде било фантастично.

Експлозија голова довела вас је у лето 2000. до, у то време пребогате, Парме (31-9)?

- Трансфер је износио 51,5 милион марака, али Парма је морала да одигра две утакмице са Сарагосом, па је коначан износ био око 55 милиона. Међутим, умало да од трансфера не буде ништа. Мене је Парми препоручио Луиђи Сорентино, и он их је довео на преговоре. Ја сам позвао мог менаджера Зорана Векића. Он је дошао у Рим и прича је почела на аеродорому. Два директора Парме су мислила да је Сорентино мој менаджер, а ја сам им објаснио да није и умало да се разиђемо. Смирило се све и отишли смо у неки хотел. Тамо је пао договор.

Парма вам није пријала?

- За годину и по дана у Калчу, Купу и Купу УЕФА, на 38 утакмица постигао сам 16 голова, што и није лоше. Већ у другој години је дошло до кризе “Пармалата”, уследила су хапшења... Било је природно да се вратим у Сарагосу као позајмљени играч.

Вратили сте се прво у Сарагосу (16-6), а онда играли за Еспањол (34-12) и Селту из Вига (27-14).

- У обе екипе сам био најбољи стрелац!

А онда сте се скрасили у Осасуни (82-21).

- Са овим малим тимом стигли смо до четвртог места у Примери - што је исто као да су освојили титулу, и квалификација за Лигу шампиона. Играли смо и финале Купа, где смо поражени од мадридског Атлетика, стигли до полуфинала Купа УЕФА и били елиминисани од Севиље, која је освојила трофеј. Проглашен сам за најбољег играча у историји Осасуне, иако сам играо само три године.

На опште изненађење у марту 2008. отишли сте у руски Казањ.

- Имао сам 35 година када ме је позвао тренер Бердијев, који и данас води Рубин, и ја сам решио да одем у Русију. И био је то пун погодак, освојили смо прву титулу првака у историји, а ја сам постигао одлучујући гол на мечу са Сатурном у 93. минуту.

На ЕП 2000. били сте први стрелац (5 голова), заједно са Патриком Клајвертом, који је одиграо меч више, али се репрезентација опростила после катастрофалног пораза од Холандије - 6:1.

Прочитајте још Радановић: Милош ми спасао каријеру!

- Почео сам на клупи меч против Словеније, ушао, постигао два гола, после још три. А тај пораз од Холанђана ме и дан-данас тишти. Не желим да неко мисли да се правдам, али покушаћу само да објасним шта нас је снашло. У групи, на све три утакмице смо играли са играчем мање - против Словеније је искључен Михајловић, против Норвешке Кежман, а против Шпаније Јокановић. Потрошили смо се и остали без снаге. А из екипе Холандије, седам играча је после шест-седам месеци пало на допинг контроли.

На СП у Немачкој 2006. опет разочарање, а ви сте одиграли 100. меч у дебаклу од Аргентине - 6:0.

- Толико се негативних ствари догодило да је то за неверовање. Одбрана која је у квалификацијама примила само један гол - Гавранчић, Видић, Крстајић и Драгутиновић - није ни заиграла заједно на СП. Да будем искрен, било је и доста лоших ствари о којима не желим да говорим, што се мене тиче, остаће “закопане” у времену.

Потпредседник сте ФСС, али сте уписали тренерску школу за профи лиценцу?

- Члан сам Техничке комисије УЕФА за врхунски фудбал. Председник је сер Алекс Фергусон, а има нас десетак из целе Европе. Анализирали смо Лигу шампиона, Лигу Европе и ЕП у Француској. Када ми је Шпанац Хинес Мелендес, који је са млађим категоријама “фурије” освојио 14-15 трофеја и без премца је у свету, а с којим сам директно радио девет од 12 анализа, рекао: “Ти си луд што ниси тренер”, почео сам да размишам о томе. А дефинитивну одлуку сам донео када ми је нешто касније то исто рекао и сер Алекс Фергусон.