НИКОЛИЋ ДЕРБИ МАГИСТАР: Докторат у рукама Станојевића

КАДА се поведе прича о томе шта доноси превагу у вечитим дербијима обично се користе фразе - инспирација, тренутак надахнућа, потез појединца, бољи улазак у утакмицу. Да и те како има до стратегије и "кухиње" из свлачионице кристално јасно су показала последња три дербија у којима је Марко Николић надмудрио и, зашто не рећи, тактички разбио Миодрага Божовића, колегу на клупи највећег ривала.

"Магистарски рад" од уторка са којим се Николић са сарадницима сврстао уз раме актуелном "доктору" најважнијих утакмица у Србији Александру Станојевићу (четири меча, четири победе, без примљеног гола) показао је колико у утакмицама овакве специфичне тежине значи тренерски рукопис. У утакмици у којем је његовом тиму играо само један знак, Николић није калкулисао и размишљао о прилагођавању на стил игре лидера шампионата, већ се одлучио да од првог минута крене са два нападача. То наравно само по себи не би било довољно да његови пулени нису у свлачионици "пелцовани" директивом да агресивном игром на сваком делу терена приморају ривала да сам себи "пуца у ноге".

Управо такав приступ је Ле Талека навео да изгледа као аматер међу професионалцима са нестварно лошим процентом успешних додавања, Кангу да због одсечености бокова глуми приватну фирму приликом организације напада, а највећу разлику је направио Николићев бинго Леандре Тавамба. Муке које су Луковић, Фримпонг и остали момци у црвено-белим дресовима у њиховој близини имали на земљи и у ваздуху са Камерунцем значајно су смањиле притисак са леђа Ђурђевића и Леонарда и омогућиле им да представљају перманентну опасност по Манојловићев гол.

Сјајна анализа сваког детаља који је могао да донесе и најмању превагу на терену заслужено је Николићу донела и четврти најдражи "скалп" у пет дербија колико је водио у два мандата на клупи Партизана. И даље неприкосновен у утакмицама које носе много више од три бода остаје Александар Станојевић који је у периоду од новембра 2010. до маја 2012. представљао ноћну мору за момке у црвено-белим дресовима и колегу са супарничке клупе.

Максималан учинак има и Горан Стевановић, који је као тренер имао само једну прилику да "омирише барут" највећег фудбалског догађаја код нас и то у 137. дербију када је Партизан савладао Црвену звезду на њеном стадиону 2:1 головима Дијаре и Клеа, док је на другој страни Кнежевић постигао аутогол. Од осталих "генерала" који су од осамостаљења Србије предводили црно-белу војску у дербијима позитиван скор има још само Славиша Јокановић који је на пет утакмица уписао по две победе и два ремија, уз пораз.

ЂУКИЋ ЈЕДАН ОД ЧЕТИРИ

2007.

Мирослав Ђукић 4 1 1 2 6:8

2007-2009.

Славиша Јокановић 5 2 2 1 7:6

2009.

Горан Стевановић 1 1 0 0 2:1

2010-2012.

Александар Станојевић 4 4 0 0 5:0

2012.

Владимир Вермезовић 1 0 0 1 0:1

2013.

Вук Рашовић 2 1 0 1 1:1

2015.

Зоран Милинковић 2 0 1 1 1:3

2016.

Иван Томић 2 0 1 1 2:3

2014, 2016. и 2017.

Марко Николић 5 4 1 0 8:3

* учинак домаћих стручњака у првенственим дербијима на клупи Партизана од осамостаљења Србије

СТРАНЦИ ГУБИТНИЦИ

УЧИНАК иностраних тренера на клупи Партизана у вечитим дербијима је посебно интересантан. Од три стручњака из "увоза" који су у 21. веку седели на клупи црно-белих ниједан у "си-ви" није уписао победу против највећег ривала.

Лотар Матеус је на четири меча само једном играо нерешено уз три пораза и поражавајућу гол разлику 2:10, Јирген Ребер је уписао по реми и неуспех (0:2), док је Аврам Грант поред два пораза у Купу Србије, доживео неуспех и у једином првенственом дербију који је водио у Хумској (0:1).