Беч: Бисери српских ученика

Марко ЛОПУШИНА

понедељак, 12. 12. 2011. у 17:45

Беч: Бисери српских ученика
„Хтела сам да спавам, али ме је баба повела у кладионицу“, „Тата пуно ради и ја идем у кафану да га видим“ - само су неке од изјава малишана објављених у студији "Дечји бисери"

БЕЧ је данас са 200.000 наших људи највећи српски град у свету. У њему чак 42 одсто ученика од основне до средње школе не говори немачки код куће. И поред тога што Аустрија финансира школовање деце гастрабајтера на матерњем, ђаци често слабо знају српски и немачки.

Ове чињенице привукле су пажњу наставнице Светлане Матић, да као професор српског, босанског и хрватског у бечким основним школама, открије размишљања и свет гастарбајтерске деце у Бечу. Тако је настала студија"Дечји бисери" са пет стотина изјава малишана о родитељима, баби и деди, школи, учитељици, одговорима на питање - шта ћебити кад порасту,шта је срећа, који им је хоби...

Светлана Матић истиче чињеницу да родитељи и деца у Аустрији врло мало комуницирају – у просеку свега четири минута дневно. Деца су усамљена и тужна. Често су, како су сама написала, изложена и насиљу.

ТАТА У КАФАНИ

- Волим родитеље. Мама ме боље разуме. Тата пуно ради и ја идему кафану да га видим - Викторија (10 година). - Да сам ја тата, не бих се толико драо и свађао са женом - Арменд (9 година).

- Лјутим се на маму. Требало је да поделим слаткиш са братом. Нисам то урадила и добила сам батине. Мама ме је гурнула и ударила сам главом у зид - Јелена (8 година).

Уместо дружења, деца наших људи у Бечу су окренута материјалним задовољствима, што су и написала.

- Никада нисам био срећан. Увек када нешто желим мама неће да ми купи - Тома (10 година).

- Мој хоби је да скупљам паре. Купићу компјутер -Јована (7година).

- Волела бих да радим у бироу за компјутером. Могу да носим штикле и да будем лепо обучена – написала јеосмогодишња Сандра свој одговор на питање "шта ћебити кад порасте?"

Професорка Светлана Матић је ангажована је у школској управи града Беча, у саветовалишту “Фабе”, као експертза децу мигрантског порекла са простора бивше Југославије која имају тешкоће у учењу и понашању.

БАБА И МИШ

- Један човек је дошао у посету и није хтео са бабом да седи. Ставила му је миша у ташну и поцепане паре. Хтела сам да спавам, али ме је баба повела у кладионицу. Тамо смо играле билијар - Сузана (11 година).

- Ученици којима предајем матерњи језик су деца друге, треће генерације наших грађана који у Бечу живе и раде. Често се поставља питање, који је заправо њихов матерњи језик. Зато често апелујем да родитељи треба код куће да разговарајуса децом на свом матерњем језику. Дете треба мотивисати ида чита књиге на матерњем језику –инсистира професорка Матић.

Сама деца, међутим, не воле много школу.

- Школа је досадна, немамо времена да се играмо. Ја бих избрисао немачки језик и математику, јер је мрзим - Лука (9 година).

- Свиђа ми се што у школи учим да рукујем компјутером. Када код куће пишем, брат ме стално удара - Милан (7 година).

На питање "који им је најсрећнији дан у животу" Стефан са осам година је написао: - Био сам најсрећнији кад се моја сестра родила. Сада имам друштво да се играм!

У бечким образовним круговима ово истраживање, које је урађено у двема школама, током 2010. и 2011. године, прихваћено је као изванредна педагошка студија. Светлани Матић је ујуну 2011. уручено специјално признање за успешан саветодавно-педагошки рад. А професор педагогије Драго Т. Пантић је оценио:

-Бисери дечјег ума и срца из ове чудесне књиге професорке Светлане Матић делују као светионик у сумраку многих детињстава на брдовитом Балкану, јер су писана чистим језиком снова, побуна, жеља, трагања за стазама успона.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (9)

bole

12.12.2011. 18:49

A od tih 200 000 Srba u Becu, sto hiljada su cigani...I oni se po svetu izjasnjavaju kao Srbi...Divnog li izvoza...

saša

12.12.2011. 19:32

@bole - šta ćeš brate,kakvi su takvi,naši su....bar idu u srpsku školu....:)))

goran

20.12.2011. 09:46

@bole - E, tih 100000 cigana su radni, radni... Mali deo njih je kriminalan, ostali su ljudi sa integritetom i obrazom. A kod "pravih" Srba.....

baunti

12.12.2011. 19:59

"BEČ je danas sa 200.000 naših ljudi najveći srpski grad u svetu." S' obzirom na ponasanje danasnje vlasti u Srbiji, ovo je bukvalno istina. :) Ali isto tako jedna tuzna istina je da roditelji jako malo vremena posvecuju djeci danas. Da li postoji nacin da se ovo ispravi? Zasto smo toliko propali trceci za prokletim parama da ne mozemo da odvojimo ni vise od 4 minuta za dijete? Uzas.

Josko

14.12.2011. 02:44

@baunti - "200.000 nasih" Odmah da se osnuje i proglasi SAO Bec Austrija pod direktnom upravom Beograda. Nista manje nego to! Inace, mogli bi doci balvani ili rat, ili oboje!Srbi, pamet u glavu, ne moze se izgubiti i Koso i Bec!

Marina

12.12.2011. 22:36

Pitam se, ima li ijedne lepe izjave u ovim knjigama ili je dotična Svetlana Matić skupljala isključivo najtužnije. Meni su ovo tužne izjave i ne liče mi na bisere uopšte.

бојан

13.12.2011. 09:33

Професорка Српског ( Босанског и Хрватског) Кај има ба :P