Преминуо најстарији Србин у Тасманији

М. Л

29. 09. 2011. у 15:58

Преминуо најстарији Србин у Тасманији
У Хобарту су се наши људи опростили од Недељка Продановића, једног од оснивача Српске заједнице “Никола Тесла”

- Чика Недељко је био наш понос, Србин без остатка, људина која се није стидела да пусти сузу за свој напаћени народ. Борио се са нама заједно до последњег дана живота да очувамо и развијемо Српску заједницу. Слава му!

Овим речима је Милутин Ивковић, председник Тасманијске српске заједнице “Никола Тесла” у Хобарту реагова на вест да је у Тасманији преминуо њен најстарији Србин чика Недељко Продановић. Имао је 95 година и последње године проводио је у породици свог сина Милана Продановића.

- Сви су знали и поштовали чика Недељка, јер је за сваког имао топлу реч и апел да будемо сложни и јаки, да Аустралија увек чује за Србе и да се тиме поносимо – прича Милутин Ивковић, са којим је средином деведесетих Продановић радио на оснивању нове српске колоније и Српског радио програма Хобарт.

У главном граду државе и острва Тасманија, на југу Петог континента и на путу према јужном полу Антартику, живи 580 Срба, а у околним градовима још стотинак. Први Србин се овде у замљи тасманијског ђавола или на Острво јабука, како га зову због великих планатажа овог воћа, доселио давне 1901. године. Био је то Драго Боројевић, пореклом из Крајине.

ПОРОДИЦА

Иако је живео у далекој Тасманији чика Недељко је са родбином у Србији одржавао везу колико су то услови дозвољавали. Недељко Продановић је био ожењен Лујзом са којом има синове Милана и Александра и кћерку Ангелину. Супруга Лујза је умрла је пре 4 године. Када је чика Недељко недавно оболео преселио се у дом за старе "Света Ана" наОлд Бичу, недалеко од Хобарта, где је умро 25. септембра 2011.

- Недељко Продановић припада другом таласу досељеника на Тасманији, који су стигли иза Другог светског рата као политички емигранти – прича Марија Маца Крунић, заступник Српске заједнице у тасманијској власти - Мобилисан је 6. априла 1941. и преко Осијека стигао у Дервенту. Одатле је путовао са колима једног високог официра за кога он претпоставља да је био Дража Михаиловић. Заробљен и рат је провео у заробљениству одакле је дошао на Тасманију.

Заробљени краљеви официри и четници су преко избегличких логора у Италији бродовима долазили од 1948. године до 1952. у Аустралију као јефтина радна снага. Смештани су у десетак кампова, а најпознатији је био Бонегила, у коме се биле две српске националне дивизије.

- Прича о животу најстаријег Србина на Тасманији, је заправо, део историје о досељавању нашег народа на Пети континент – каже Милутин Ивковић. - Током Другог светског рата чика Недељко је сазнао да је његов брат по мајци Никола Калабић постао блиски сарадник Драже Михаиловића и борац за националну ствар, како то кажу историчари. Био је веома поносан на Николу, без обзира, шта се потом писало о њему и ђенералу Дражи.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (8)

kakav zakljucak

29.09.2011. 16:29

Pa normalno da ce da bude ponosan,jer sve sto su komunisti posle pisali nije ni bilo istina,vreme vec pokazuje.

KisnaGlista

29.09.2011. 17:45

Jedan Srbo-ozi detalj: U Adelaidu živi čovek od 40ak godina, koji nikada u životu nije video ni Srbiju ni Liku, odakle je poreklom, podno Velebita. Jednom mi je rekao: "Ja Velebit nikada nisam video, ni Beograd, ni Savu ni Dunav, ali ja ih svake noći sanjam još od detinjstva. Sanjam kako sunce zalazi iza mog Velebita, sanjam zvuk talasa Dunava, a ja samo ćutim, gledam, slušam i želim da zapamtim svaki sekund."A ja slušam i knedla mi u grlu.

Licanin KNIN-dza

30.09.2011. 00:18

zao mi je ako on iz Australije ne moze da ode u Liku a znamo kakva su im primanja u Australiji!

KisnaGlista

30.09.2011. 15:08

@Licanin KNIN-dza - Jesu dobra primanja, lepo se živi čak i od socijalne pomoći, ali ako imaš ženu decu, kredite za kuću, auto, sto drugih đavola, nije baš lako rešiti se i potegnuti na put koji mora trajati minimum mesec do dva. Pogotovo ne u Liku, gde znamo kako se dočekuju Srbi, i gde sada nema nikog svog.

Boro Manjaca

02.10.2011. 09:36

Neka on pociva u miru i neka mu je laka crna zemlja. Inace ima dosta nepoznatih sudbina gde srbi nisu mogli da se vrate posle 2.svetskog rata. Ja sam letos upoznao dosta srba u Cikagu koji su svoj kraj gledali u snovima. Nije njima daljina bila prepreka vec politika u Srbiji. Poznavao sam iljude koji su ziveli u Norveskoj sto je blize Srbije pa nisu mogli doci. Da je Srbija zainteresovana za ispravljanje nepravde dosta tih ljudi bi bilo sahranjeno u Srbiji jer su oni voleli samo drzavu Srbiju.

Karamut

07.11.2014. 12:02

Potomci Nedeljka Prodanovica posetili grob njegove majke Joke I posetili familiju u Srpskoj I Srbiji Docekani su sa puno ljubavi I mi koji kasno saznali da su dosli zalimo sto hi nismo upoznali O Prodanovicima koji su bili ostali su lepi utisci