Преминуо најстарији Србин у Тасманији
29. 09. 2011. у 15:58
У Хобарту су се наши људи опростили од Недељка Продановића, једног од оснивача Српске заједнице “Никола Тесла”
- Чика Недељко је био наш понос, Србин без остатка, људина која се није стидела да пусти сузу за свој напаћени народ. Борио се са нама заједно до последњег дана живота да очувамо и развијемо Српску заједницу. Слава му!
Овим речима је Милутин Ивковић, председник Тасманијске српске заједнице “Никола Тесла” у Хобарту реагова на вест да је у Тасманији преминуо њен најстарији Србин чика Недељко Продановић. Имао је 95 година и последње године проводио је у породици свог сина Милана Продановића.
- Сви су знали и поштовали чика Недељка, јер је за сваког имао топлу реч и апел да будемо сложни и јаки, да Аустралија увек чује за Србе и да се тиме поносимо – прича Милутин Ивковић, са којим је средином деведесетих Продановић радио на оснивању нове српске колоније и Српског радио програма Хобарт.
У главном граду државе и острва Тасманија, на југу Петог континента и на путу према јужном полу Антартику, живи 580 Срба, а у околним градовима још стотинак. Први Србин се овде у замљи тасманијског ђавола или на Острво јабука, како га зову због великих планатажа овог воћа, доселио давне 1901. године. Био је то Драго Боројевић, пореклом из Крајине.
Иако је живео у далекој Тасманији чика Недељко је са родбином у Србији одржавао везу колико су то услови дозвољавали. Недељко Продановић је био ожењен Лујзом са којом има синове Милана и Александра и кћерку Ангелину. Супруга Лујза је умрла је пре 4 године. Када је чика Недељко недавно оболео преселио се у дом за старе "Света Ана" наОлд Бичу, недалеко од Хобарта, где је умро 25. септембра 2011.
- Недељко Продановић припада другом таласу досељеника на Тасманији, који су стигли иза Другог светског рата као политички емигранти – прича Марија Маца Крунић, заступник Српске заједнице у тасманијској власти - Мобилисан је 6. априла 1941. и преко Осијека стигао у Дервенту. Одатле је путовао са колима једног високог официра за кога он претпоставља да је био Дража Михаиловић. Заробљен и рат је провео у заробљениству одакле је дошао на Тасманију.
Заробљени краљеви официри и четници су преко избегличких логора у Италији бродовима долазили од 1948. године до 1952. у Аустралију као јефтина радна снага. Смештани су у десетак кампова, а најпознатији је био Бонегила, у коме се биле две српске националне дивизије.
- Прича о животу најстаријег Србина на Тасманији, је заправо, део историје о досељавању нашег народа на Пети континент – каже Милутин Ивковић. - Током Другог светског рата чика Недељко је сазнао да је његов брат по мајци Никола Калабић постао блиски сарадник Драже Михаиловића и борац за националну ствар, како то кажу историчари. Био је веома поносан на Николу, без обзира, шта се потом писало о њему и ђенералу Дражи.
kakav zakljucak
29.09.2011. 16:29
Pa normalno da ce da bude ponosan,jer sve sto su komunisti posle pisali nije ni bilo istina,vreme vec pokazuje.
@kakav zakljucak - A ti mislis da ovi danasnji sto pisu je istina.
@kakav zakljucak - Ja to nisam rekao.
Jedan Srbo-ozi detalj: U Adelaidu živi čovek od 40ak godina, koji nikada u životu nije video ni Srbiju ni Liku, odakle je poreklom, podno Velebita. Jednom mi je rekao: "Ja Velebit nikada nisam video, ni Beograd, ni Savu ni Dunav, ali ja ih svake noći sanjam još od detinjstva. Sanjam kako sunce zalazi iza mog Velebita, sanjam zvuk talasa Dunava, a ja samo ćutim, gledam, slušam i želim da zapamtim svaki sekund."A ja slušam i knedla mi u grlu.
zao mi je ako on iz Australije ne moze da ode u Liku a znamo kakva su im primanja u Australiji!
Коментари (8)