Срби - од Америке до Емирата

"Скоро да нема ниједне земље у којој живи значајан број Срба, а да нема организованог облика њиховог окупљања без обзира да ли су основ културне и спортске манифестације, неговање православне вере, учење српског језика или стварање услова за бољу економску сарадњу", рекао је Тањугу министар за дијаспору Срђан Срећковић.

У Министарству сматрају да је број српских организација у дијаспори већи од 1.000, јер многе имају своје општинске и регионалне одборе и испоставе. То је случај са пододборима 'Просвете', српског друштва у Хрватској, Српске самуправе у Мађарској или Савеза Срба у Румунији који постоје и делују у свим насељима где Срби живе, објаснио је Срећковић.

Такође, и Срби из БиХ имају много својих удружења и они углавном прихватају и Србију и Републику Српску за своју матицу, навео је министар, додајући да има доста регистрованих друштава на језику земље домаћина која се не воде по етничком принципу као српска удружења.

Прва друштва српске дијаспоре оснивана су још у 19. веку, а последње је регистровано ове године у Шпанији, где је на иницијативу неколико стотина српских исељеника 6. августа основано Удружење Срба у Шпанији.

Први регистровани Србин који је дошао у Америку 1815. године био је Ђорђе Фишер. Оснивач првог, Јужно-словенског друштва "Славоник" и српске цркве Свети Никола био је Божа Гојсовић, који је 1869. године са Кордуна дошао у Джонстаун у Пенсилванији, где је средином 19. века било првих 1.000 Срба. Најстарији српски лист у САД "Амерички Србобран" основан је у Питсбургу 1905, где и данас излази, једном недељно. У Джексону је деведесетих година 19. Века формиран "Српски славјански савез", а 1894. године и црква "Свети Сава". Најутицајнија и најважнија српска српска организација у историји српског исељеништва у Америци је Српска народна одбрана, коју су 1906. године основали Јован Дучић и Михајло Пупин, који је био и њен први председник. Захваљујући њиховом угледу, велики број српских исељеника учланио се у ову организацију која и данас постоји. Дучић је током Првог светског рата преко Српске народне одбране организовао и долазак више од 16.000 добровољаца, војника из Америке у Србију.

Занимљиви примери организовања српске дијаспоре су и Париз, Будимпешта, Беч... У Француској је већ 1882. године регистрована већа група досељеника са наших простора, међу којима је био и Никола Тесла, који се запослио у Едисоновој континенталној компанији у Паризу где је израдио први модел индукционог мотора. Данас српска заједница у Паризу окупља 43 клуба и удружења у коме постоји и неколико хуманитарних српских организација.

Што се тиче српске дијаспоре у Мађарској, Срећковић подсећа да је у Будимпешти још 1826. године основана Матица српска, прва српска научно-културна установа, која је касније пресељена у Нови Сад, а у Сентандреји је 1812. године основана прва српска учитељска школа, као и многе друге српске институције и задужбине.

У Бечу, у који се Срби досељавају још од 15. века, живели су истакнути посланици из области културе, просвете и науке - Доситеј Обрадовић, Вук Караджић, Урош Предић, Паја Јовановић, који су оснивали српске организације.

Министар Срећковић напомиње да се организовање српског народа у дијаспори у највећој мери односи на културне и спортске клубове, међутим они више нису довољан оквир за окупљање људи, планирање и вођење конкретних активности. У Министарству за дијаспору оцењују да културни и спортски клубови немају више онај значај из периода одласка Срба на привремени рад у европске и прекоморске земље, од средине шездесетих година, тако да је у последње време забележено оснивање неколико привредних асоцијација српских менаджера у Америци, Немачкој, Великој Британији...

Срећковић истиче и да је све више организација које окупљају младе и људе средње генерације који су пре свега успешни менаджери и експерти у различитим областима. Такође, све већи број Срба живи у Уједињеним Арапским Емиратима и они полако почињу да се организују и међусобно сарађују, а недавно је формирано и удружење Срба у Бугарској, Ирској, на Исланду.

Удружења Срба, према његовим речима, има у Аустрији, Немачкој, Шведској, Швајцарској, Данској, Холандији, Румунији, Белгији, Јужној Африци... Министар је навео и да је у државама где има Срба, али нема довољно организованих удружења, неопходно помоћи да се Срби организују. Формирањем Скупштине дијаспоре и Срба у региону, коју чине 45 делегата, биће омогућено боље организовање српске дијаспоре, али и оснивање нових удружења, додао је он.

"Циљ клубова и удружења је што боље умрежавање, али и успостављање сарадње како између њих, тако и са матичном државом", рекао је Срећковић и закључио да "што су удружења боље организована, то ће Србија имати бољи положај".

Највећи број од четири милиона Срба из дијаспоре живи у региону, односно бившим југословенским републикама и суседним земљама - Румунији, Мађарској и Албанији. Изван региона, највише је у европским државама, затим Северној Америци, Аустралији и Новом Зеланду, Латинској Америци, Африци и у Азији.