Шамар Црној Гори из Ватикана: Танасковћ ОТКРИВА шта заправо Папа мисли о Закону о слободи вероисповести

Ватикан има озбиљне резерве према Закону о слободи вероисповести и сматра да треба постићи сагласност свих припадника православља у Црној Гори, рекао је Дарко Танасковић, бивши амбасадор у Ватикану, Турској и при УНЕСКО, на предавању „Геополитика папе Фрање“ у Српској кући у Подгорици.

„Они су то и саопштили, дипломатски и углађено, када је премијер Душко Марковић крајем прошле године био у посети Ватикану. После те посете је сасвим јасно да није добио оно што је тражио у смислу подршке за закон. Али је он то зато покушао да компензује изјавом да ће папа ове године посетити Црну Гору“, казао је Такасковић.

Ни подршке Закону, ни обећања да ће папа посетити Црну Гору

Међутим, професор је додао да су се, по ономе што он зна, ствари другачије одвијале.

„Наиме, приликом састанка, премијер Марковић је поновио раније упућен позив светом оцу да посети Црну Гору. То што је касније протумачено као да ће он доћи ове године садржало се у једној врло краткој реченици - „Си, веро“(Да, доћи ћу)“.

 „Нигде у званичном саоштењу Свете столице није стајало ништа о томе да ће папа доћи, тако да се на крају испоставило да се једино у Подгорици зна да ће папа доћи идуће године, док то у Ватикану није никоме било познато“, појаснио је Танасковић, и додао да је узимајући у обзир еволуцију ситуације тешко замисливо да је папа уопште имао идеју да дође у Црну Гору.

Танасковић је подсетио да је и председник привремених институција у Приштини Хашим Тачи причао нешто слично, те да је годинама долазио у Ватикан и говорио да се папа спрема да уважи косовску независност, призна Косово и дође у Приштину, али да „од тога, као што видимо, нема ништа“.

Иначе, да однос Ватикана према питању тзв. ЦПЦ није од јуче говори и епизода које се присетио Танасковић кад је својевремено, као амбасадор, био присутан када је Светозар Маровић као председник Србије и Црне Горе био у посети Ватикану на разговору код кардинала Солдана, тадашњег државног секретара Свете столице.

„Солдано у једном тренурку рекао: Добро, имате тај проблем са двема православним црквама у Црној Гори, и како то сада мислите да решите - на шта је врло недипломатски тада ускочио тадашњи апостолски нунцио у Београду и рекао: еминенцијо, молим вас немојмо да трошимо време на ту тему. То није никаква црква, то је једна група мангупа, и немојте о томе да разговарате“, казао је Танасковић.

Папа и против канонизације Степинца

Танасковић је прокоментарисао и захтеве за канонизацију кардинала Алоизија Степинца уз опаску да наша браћа у Хрватској занемарују једну битну чињеницу, а то је - да папа није само католик већ и хришћанин, те да је прилично наивно очекивати да буде „хрватски католик али не и хришћанин“.